SEZONSKE ALERGIJA I MUKA SA NJIMA : Kako ih se spasiti, postoji rešenje

Ova godina će biti posebno teška za ljude koji pate od sezonskih alergija. Razlog za to su promene u vremenskim uslovima koje smo doživeli u proteklim godinama.

Sezonske alergije predstavljaju izazov za milione ljudi širom sveta. Svake godine, broj ljudi koji pate od simptoma kao što su curenje nosa, svrab i kijanje raste, a nije zanemarivno ni prisustvo prašine, dima, grinja i drugih alergena. Tokom proteklih decenija, naučnici su uspeli da utvrde neke od razloga zašto se alergije javljaju, kao i efikasne načine za smanjenje simptoma. Ipak, mnogi se još uvek oslanjaju na lekove koji imaju neželjene efekte.

Prema ranijim studijama, čak 30% stanovništva u Srbiji pati od alergija, a ova brojka je u porastu iz godine u godinu. istraživanje objavljeno 2019. godine otkrilo je da je prevalencija alergija na hranu u Srbiji bila 1,7%.

Kako prepoznati alergije i da li ih je moguće izlečiti?

Alergija je reakcija odnosno preosetljivost organizma na određene materije iz prirode i okoline.

Zahvaljujući našem imunitetu, alergije nisu izazvane baš svime što nas okružuje, ali da nema imuniteta, teoretski bi sve zapravo i moglo prouzrokovati alergijsku reakciju.

Potpuno savršen imunitet tokom cele godine toliko je retka pojava da možemo slobodno reći da ne postoji. Reakcija našeg organizma na alergene je različita, pa se tegobe i simptomi mogu pojaviti u celoj kalendarskoj godini, ali najčešće se dešavaju u sezoni alergija.

Naravno, pogađate, sezona je upravo u vreme cvetanja top-alergena na našim područjima, što se redovno događa u proleće.

Sezonski kalendar alergija

Sezonski alergeni su polen korova, trava i polen drveća, a celogodišnji grinje, perje, dlaka kućnih ljubimaca, glodari i neki insekti. Vrlo je korisno da znate kada će se prisutnost alergena u vašoj okolini pojačati, jer kao i za sve ostalo, i za alergije važi: bolje sprečiti nego lečiti.

AMBROZIJA – Kraljica svih polenskih alergena. Biljka koja se prilagođava gotovo svakom podneblju i ima izuzetno visoku produkciju polena. Njena sezona polinacije traje od početka juna pa sve do kraja oktobra.

TRAVE – Vrste trava su mnogobrojne, ali većina svoj period polinacije započinje u aprilu, dok je koncentracija polena najveća u maju i junu. Trave su jedan od najvećih uzročnika alergija na ovom području.

ŽENSKA BOKVICA – Široko rasprostranjena višegodišnja biljka. Raste na livadama, uz ulice i kanale. Umereno alergen polen, u vazduhu je prisutan u malim količinama u razdoblju od maja do septembra.

PELIN – Korovska samonikla biljka, rasprostranjena je po čitavoj Evropi i cveta u septembru i oktobru. Iako je biljka izvor zdravlja, njen polen ima izuzetno visoka alergena svojstva.

BOROVI – Igličaste biljke, stabla i grmovi, zimzeleni su i iako nemaju visoki alergijski potencijal, uzročnici su alergija, pogotovo na Mediteranu.

CRKVINA – Ako živite na obalskom području, ova biljka će vam zadavati brige cele godine zbog visokog alergijskog potencijala u vazduhu, iako je koncentracija na vrhuncu početkom aprila i nastavlja se u ostalim prolećnim i letnjim mesecima.

JASEN – U kasno proleće i leto kada jasen cveta, rasprostriraće svoj umereno do jako alergen polen.

GRAB – Iako ne doseže veliki alergeni potencijal, grab je takođe alergen čiji će se polen pojavljivati u vazduhu početkom aprila.

MASLINA – Još jedna mediteranska biljka koja u aprilu pa sve do juna raspršuje svoj polen, uzrokujući srednje do jake alergijske reakcije kod osoba sklonih alergijama.

ČEMPRES – Ova biljka cveta i raspršuje svoj polen u kasnim zimskim mesecima, pa se alergije uzrokovane polenom čempresa lako mogu prikriti i pripisati virusnim infekcijama.

GRINJE – One su svuda u toku cele godine, pomirite se s tim. Ono što možemo učiniti kako bismo sprečili visoki stepen alergijske reakcije na grinje je češće menjanje posteljine i generalno održavanje domaćinstva na redovnom nivou. To nikako ne znači da vam dom mora biti kao apoteka, ali posteljina koju ćete jednom dnevno izneti na vazduh i protresti može u znatnoj meri smanjiti štetne efekte ovih podstanara.

ŽIVOTINJSKA DLAKA – Ne brinite, ako ste alergični na slatke male kuce ili mace, ne
znači da treba da ih zaobilazite u širokom krugu, iako alergičnoj osobi ne bismo preporučili da u svom domu ima ljubimca čije krzno uzrokuje probleme s disanjem. Ako ojačate svoj imunitet, možda i dobijete priliku da pomazite ova bića bez panike.

PRAŠINA – Većina prašine u našem domu zapravo je odbačena koža, i to naša. Ako ste alergični na prašinu, niste alergični sami na sebe već na ostale supstance prašine. Rešenje ove alergije koja je u nekim domovima prisutnija intenzivnije nego u drugim je da se uhvatite krpe i usisavača.

Klimatske promene i duga zima mogu neznatno odložiti vreme cvetanja.

1. Daj nam sunca ili vitamina D: nedostatak vitamina D jedan je od faktora koji utiče na osetljivost organizma na alergene.

Većina ljudi ima deficit vitamina D i potrebno je obezbediti dodatan unos. Prirodno to možemo uraditi uključujući određene namirnice u svoju ishranu: narandže, tunjevinu, jaja, obogaćene žitarice, šitake pečurke...

2. Održavajte sluznicu nosa vlažnom– to je važno jer na taj način sprečavate prodor alergena i drugih štetnih čestica.
3. Po povratku u kuću, obavezno skinite svu odeću i istuširajte se. Važno je da isperete nos – vodom i potom izotoničnim odnosno fiziološkim rastvorom.

SKINI APLIKACIJU