„Odluka o terminu kada će embrion izaći iz jajeta često je pažljivo tempirana kako bi se poklopila sa povoljnim uslovima koji će poboljšati preživljavanje u ranim fazama života“, navodi se.
Riblje vrste koriste mnogo različitih strategija izleganja i pokretača: zebrice, na primer, obično čekaju dnevnu svetlost, riba klovn i halibut čekaju mrak, a kalifornijski grunion čeka da bude ispran u more, piše Science alert.
Istraživanje predstavlja dokaze o mehanizmima koji stoje iza ove mogućnosti odlaganja termina izleganja. Kod zebrice, Trh se isporučuje u žlezdu za izleganje putem krvotoka, prema instrukciji neuronskog kola koje se formira neposredno pre izleganja i nestaje odmah nakon toga. To je slučaj i sa nekim drugim sličnim vrstama riba.
Kod ljudi i drugih sisara, Trh pomaže u kontroli ključnih bioloških procesa, uključujući puls i brzinu metabolizma. Primetno je da se isti neurohormon takođe koristi na drugačiji način u ribama, što je možda još jedan pokazatelj divergentnih evolucionih puteva.
Istraživači su sada zainteresovani da istraže detalje procesa izleganja zebrica, kao i sličnosti i razlike koje bi mogle postojati sa drugim vodenim vrstama.
Klimatske promene su još jedan faktor koji treba uzeti u obzir za buduća istraživanja: kako svet postaje topliji, ako želimo da sačuvamo vrste za generacije koje dolaze, moramo da razumemo kako više temperature mogu uticati na donošenje odluka o izleganju koje je evoluiralo tokom stotina miliona godina.
„Bilo bi zanimljivo testirati koliko je uloga Trh-a očuvana u ovom procesu i proučavati varijacije u strukturi i funkciji kola za izležavanje između vrsta sa različitim strategijama izleganja“, pišu istraživači.
Glas javnosti/ N01S
