Katapleksija se u medicini definiše kao ukočenost tela, kočenje vilice, uplašenost, utučenost. To je pojava nagle i prolazne uzetosti voljnog mišića (obično od straha), pri čemu je svest sačuvana.
Kirsti je prvi put primetila ove simptome kada je u noćnom klubu upoznala momka koji joj se fizički jako dopao. Doktori nisu nikada dosad utvrdili šta ju je dovelo u ovo stanje da prilikom svake jače emotivne reakcije prema suprotnom polu Kirsti ima probleme sa mišićima na telu, koji počnu da se grče.
- Bila sam kao ukopana u mestu, nisam mogla da pomeram ruke i noge. Mislila sam da imam neku suludu tremu pred njim, čak sam pomislila da je to neko predorgazmičko stanje koje dosad nisam iskusila, ali ne. To je bio početak bolesti - rekla je Kirsti.
Posle nekoliko pregleda i mišljenja različitih različitih doktora, kao i kasnijih analiza utvrđeno da Kristi zaista boluje od katapleksije.
- Iako nemaju pravi odgovor za moje stanje u smislu daljeg lečenja, i sama sam shvatila da je najbolje kad izbegavam direktni kontakt očima sa muškarcima. Od detinjstva sam imala simpatije i obožavam susrete sa muškarcima, volim da se zaljubljujem i osećam strast ali sada sam prinuđena da se obuzdavam. S druge strane, to mi i ne pada više teško jer sam udata i majka sam - kaže Kirsti.
Takođe, dodaje da je imala puno neprijatnih iskustava u svakodnevnom životu do sada usled napada koji su joj se dešavali.
- Puno puta doživljavala sam prave blamove. Jednom su mi noge toliko podrhtavale u prodavnici kad sam se susrela sa lepim muškarcem da sam morala da sednem na pod, pa su mi radnici prilazili da pitaju jesam li dobro. Sada se smirilo ali do skora sam imala minimum pet katapleksičnih napada dnevno. Kad sam bila mlađa i po 50! Bilo je užasno. Sada je bolje jer i zbog karantina ne izlazim iz kuće - ističe majka dvojice dečaka.
(Glas javnosti/Objektiv)