Prva žena doktor nauka u Srbiji počiva u masovnoj grobnici bezimenih i zaboravljenih!

Od rođenja Ksenije Atanasijević, filozofa i jedne od najobrazovanijih žena svog doba u Srbiji navršilo se 127 godina.

Posebno se bavila filozofijom morala i položajem žena. Njeni prvi radovi bili su iz književnosti.

Sa najvišim ocenama diplomirala je 1920. na Beogradskom univerzitetu, na grupi za čistu filozofiju sa primenjenim filozofskim disciplinama i klasičnim jezicima, a potom odlazi na jednogodišnje postdiplomske studije u Pariz.

Doktorsku tezu "Brunovo učenje o najmanjem" odbranila je 20. januara 1922, takođe sa najvišom ocenom i tako postala prva žena u Srbiji koja je stekla titulu doktora nauka na Beogradskom univerzitetu, a potom i prva žena docent i prva žena vanredni profesor kod nas, piše National geographic.

Prokrčila je put svim budućim ženama univerzitetskim profesorima u našoj zemlji, ali kada je počela da predaje na Filozofskom fakultetu već na prvoj sednici kojoj je prisustvovala Tihomir Đorđević joj je rekao: "Čestitam gospođice, ušli ste u pakao!". Svojim predavanjima iz filozofije izazivala je divljenje i poštovanje studenata, ali je baš time zasmetala kolegama i na kraju, zahvaljujući spletkama i podmetanjima, udaljena je sa Univerziteta. Iako je ostala bez posla i prihoda nije odustala od svog rada, od društvenog aktivizma, pisanja i bavljenja filozofijom. Nakon udaljavanja sa Univerziteta radila je u Ministarstvu prosvete, zatim u Univerzitetskoj i Narodnoj biblioteci Srbije.

Bila je među prvima u našoj sredini, a i u Evropi, koji su pisali protiv nacionalsocijalizma i osuđivali progon Jevreja. Njena bibliografija ima više od 450 jedinica, a prevođena je na nemački, francuski, holandski, bugarski, češki... Iako u domovini nije dobila nijedno društveno priznanje još kao mlada naučnica proglašena je za počasnu građanku Atine, a 1939. odlikovana je u Bugarskoj.

U svojoj biografiji 1972. kaže o sebi, u trećem licu jednine: "Piše ono što joj se čini da treba još da kaže. Više od svega, želi da zlo u čoveku i u svetu postane manje."

Preminula je 1981. godine u Beogradu. Sahranjena je na Novom groblju. Kako nije imala potomstvo i bliske srodnike, nije bilo nikoga ko bi osećao potrebu da plaća godišnju naknadu za održavanje njenog grobnog mesta. Nekoliko godina nakon smrti njeni posmrtni ostaci su ekshumirani i pohranjeni u masovnoj grobnici bezimenih i zaboravljenih. Ksenija Atanasijević od tada nema grob. Uspomena na nju ostala je u sećanju i mislima malog broja njenih sunarodnika.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU