Pretukli monaha jer je spalio Lenjinov portret: Mudre reči arhimandrita Gavrila ODZVANJAĆE VEKOVIMA
Autor: Glas javnosti
„Kada se pred tobom izruguju tvojoj veri, a ti ćutiš- ti si gori od hulitelja. Kada je potrebno braniti Veru, a ti to ne činiš, pogubljuješ dušu, ali ako i pogineš braneći je, dospećeš u Carstvo Nebesko.“
Arhimandrit Gavrilo Urgebadze rođen je 26.avgusta 1929.godine u Tbilisiju u porodici okorelog komuniste. Od ranog detinjstva bio je zainteresovan za veru. Jednom prilikom je čuo da se govori o Raspetom Hristu. Zanimalo ga je ko je Hristos i šta znači raspeće. Poslali su ga u crkvu gde su mu preporučili da pročita Jevanđelje. Od svog novca kupio Jevanđelje i već nakon nekoliko godina znao ga je napamet.
Želja za monaštvom pojavila se kod njega veoma rano. Kasnije je govorio da „nema većeg herojstva od monaštva„. Može se reći da je to svedočio celog svog života. Iako se njegova majka oštro suprotstavljala ovoj njegovoj želji, on je 30.januara 1955. godine dobio čin đakona, a 27.februara primio monaški postrig i dobio ime Gavrilo, da bi nedugo zatim dobio čin jeromonaha.
„Ako ste oklevetani, odgovorite dobrim na zlo. Oprosti i raduj se, jer zahvaljujući tome popećeš se nekoliko stepenika bliže ka Bogu“
„Smirenje je neugasiva, Bogu ugodna sveća“
Kao dete voleo je da pravi makete hramova i još tada se zanosio mišlju da jednoga dana sagradi crkvu.Jednom prilikom otišao je na ruševine obližnje crkve u čijem rušenju je učestvovao i njegov otac i očistio je od smeća i prljavštine, moleći se za dušu svog tada već upokojenog oca.
Njegova želja se ostvarila i on je u svom dvorištu napravio crkvu sa četiri kupole. Gradio ju je sopstvenim rukama i završio je oko 1962.godine. Vlasti su bile zapanjene ovim što je uradio, jer su u to vreme hramovi bili zatvarani, a eto, jedan monah se usudio da sam podiže crkvu. Čak su mu i neki arhijereji govorili da „nije vreme za gradnju crkava i da je najbolje da se hram sruši„. Monah Gavrilo je prihvatio poslušanje i razgradio prednju stranu hrama. Ipak, nakon dva dana je opet sagradio rekavši: „Ispunio sam poslušanje, a sada je vreme da je ponovo podignem".
Ikone za svoj hram otac je sakupljao po smetlištima. Prema rečima njegove duhovne kćeri, shiigumanije Jovane, on je to radio svakodnevno. Još kao dete prilazio bi poznanicima i govorio im: „U vašoj kući nalazi se ikona. Ili joj ukažite dužno poštovanje ili je dajte meni, a ako nekada opet poželite da je imate, ja ću vam je vratiti„. Mnogi od njih su tada počeli ponovo da poštuju svoje ikone, a oni koji nisu davali su ih njemu.
Na prvomajskoj paradi 1965. godine, jeromonah Gavrilo je na ulici spalio dvanaest metara visok Lenjinov portret i ljudima propovedao Hrista. Tom prilikom je bio pretučen. Tada je predskazao: „Sami ćete jednog dana sklanjati spomenike Lenjinu„. Bio je uhapšen, a na ispitivanju je rekao: „To sam uradio jer smatram da ne treba obogotvoravati čoveka. Tamo gde stoje Lenjinove slike, treba da stoje ikone Gospoda Hrista. Zašto govorite „slava Lenjinu“? Mi ne treba da slavimo ljude. Treba napisati: Slava Gospodu Isusu Hristu.
Godine 1965. odveden je u psihijatrijsku bolnicu. Hteli su da ga posle vojske ožene na silu, ali on je to odbio i postao je Hrista radi jurodivi.
Patrijarh Ilija II, arhimandrit Gavrilo i sestrinstvo Samtavrijskog manastira. GRUZIJSKA PRAVOSLAVNA CRKVA ima status patrijaršije. Istorijski je bila u tesnoj vezi sa Antiohijskom i Moskovskom Patrijaršijom. Hrišćanstvo se raširilo u Gruziji još u IV veku preko svete Nine Ravnoapostolne.
Danas se jerarhija GPC koleba u odnosu na jeres ekumenizma. Narod, sa mnoštvom klira i monaha, prisilili su crkveno rukovodstvo da izađe iz ekumenističkih organizacija. «To zaista može da bude kao neka nedostižna mašta za većinu Crkava, gde ekumenističko rukovodstvo u potpunosti vlada situacijom, i pretnjama, progonima i zabranama, guši i zapušuje usta pravoslavnim glasovima», kaže protojerej Teodor Zizis. Nesumnjivo je ovoj odlučnosti pravoslavnih doprineo i primer i učenje sv Gavrila. Ipak, jerarhija i danas sa Vatikanom održava neprimerene odnose koji su doveli do toga da i episkop Gruzijske crkve potpiše Ravensku izdaju o papskom prvenstvu.
Manastir posvećen preobraženju Gospodnjem u kome je boravio o.Gavrilo, podignut je u prvoj polovini jedanaestog veka, a sagrađen je na ruševinama crkve iz IV veka. Tu se nalaze mošti sv. ravnoapostolne Nine, prosvetiteljke Gruzije, kao i mošti svetog ravnoapostolnog cara Mariana. Prvi put je o.Gavrilo došao u Samtavrijski manastir sa 12 godina. Monasi su ga primili, ali mu nisu dozvolili da ostane. Na vratima manastira proveo je noć u molitvi, moleći Majku Božiju da mu dopusti da bude u manastiru. Nakon mnogo godina njegova molitva je uslišena. Mnogo puta je bio u ovom manastiru, a 1987.godine naselio se umaloj kućici, koja je pre toga bila živinarnik. Godine 1990. preselio se u manastir Šiomgvime. Po blagoslovu patrijarha Ilije II konačno se preselio u Samtavrijski manastir.
Jama u kojoj je često spavao arhimandrit Gavrilo
Otac Gavrilo bio je veliki podvižnik. Ponekad bi starac svoju duhovnu decu, radi smiravanja, vodio da prose. Za prikupljeni novac kupovao bi hranu potrebitima. Svaki put kada bi učinio dobro delo, pravio bi se jurodiv. Vrlo često pretvarao bi se da je pijan i nosio bi bokal vina ili votke. O svojoj jurodivosti starac je govorio: „Gospod unižuje i uzvisuje. Kada počnem da se smatram boljim od drugih, na svoju glavu stavljam tijaru i izlazim na ulicu bosonog. Ljudi me gledaju i smeju mi se i ja vidim kako sam ništa„.
Otac Gavrilo usnuo je u Gospodu 2.novembra 1995.godine. Sahranjen je 4.novembra, a o smrti je govorio: „Smrt- to je preobražaj. Ne bojte se smrti, bojte se suda Božijega. Zamislite tremu koju imate kada ste pred profesorom na ispitu. Koliko je tek onda strašnije stajati pred Bogom na sudu„
Arhimandrit Gavrilo molio se za svoj narod, kao nekada apostol Pavle za Jevreje. Često su ga viđali na kolenima kako se moli Gospodu: „Primi moju žrtvu, samo spasi Gruziju“.
Starac je sahranjen po drevnom monaškom običaju, bez kovčega, umotan u prostirku. Niko se nije usudio da na njegovo telo nabaca zemlju, već su je nabacivali po krajevima groba, tako da je ona sama polako klizala preko tela. Grob starca Gavrila nalazi se na mestu gdje se nekada molila sveta ravnoapostolna Nina.
Arhimandrit Gavrilo kanonizovan je 20. decembra 2012. godine. Na njegov grob dolaze verni sa svih strana moleći njegovu pomoć i zastupništvo.
Ovaj sveti starac ostavio je za sobom brojne pouke, a bio je i borac protiv ekumenističke jeresi. Prema njegovim rečima „Sto puta je bolje biti bludinik nego jeretik. Ekumenizam- to je nadjeres, a Crkva je brod koji sigurno plovi po uznemirenom moru, na kome se nalaze samo pravoslavni. Duhovnika biraj prema svojoj želji, ali kada ga izabereš potčini mu se. Ukoliko on pak propoveda jeres, beži od njega kao od ognja„.
„Monah, kao lav koji riče, mora da brani pravoslavlje!“, objavila je FB stranica „Pravoslavlje život večni"
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
