Minhenskim sporazumom Velika Britanija i Francuska, da bi umirile Hitlerove apetite i ratne namere, ustupile su Nemačkoj deo savezničke Čehoslovačke, takozvanu Sudetsku oblast, naseljenu većinom Nemcima. Vlada Čehoslovačke, u to vreme jedne od ekonomski najrazvijenijih i demokratski i kulturno najnaprednijih zemalja sveta, nije bila ni pozvana na konferenciju u Minhenu nego je o njenim rezultatima bila samo informisana.
Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata.
Zapad je Hitleru dao zeleno svetlo za prodor na istok. Na Nirberskom sudjenju pitali su Kajtela, da li bi Nemacka napala Cehoslovacku, da je zapad stao iza Praga, odgovor je bio "NE'.
U noći 29. na 30. septembar 1938. potpisan je Minhenski sporazum.
Predsednici Vlada Britanije i Francuske Čemberlen i Daladje, predali su Čehoslovačku Hitleru na rasparčavanje, u nadi da će nahraniti fašističku zver, ali i usmeriti njenu agresiju na Sovjetski Savez. Ali to je samo probudilo apetit naci - fašističke zveri. Sovjetski Savez će nuditi zapadnim zemljama savezništvo protiv fašističke agresije.
Međutim, oni su na pregovore slali nižerazredne predstavnike, pokazujući nezainteresovanost, istovremeno praveći planove za uništenje sovjetske države. U tim okolnostima, SSSR potpisuje sa nizom zemalja, pa i sa Nemačkom, sporazume o nenapadanju. Znajući o neizbežnosti fašističke agresije, sovjetska diplomatija je nastojala da rat što više odloži. Zapadne zemlje će to decenijama kasnije nazivati "paktom".
Oni isti koji su kapitulirali pred Hitlerom i Musolinijem u Minhenu, optuživaće Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika i samog Staljina za "savezništvo" sa Hitlerom.
(Glas javnosti)