POSTOJI OBJAŠNJENJE: Naučnici otkrili šta se krije iza opsednutosti ljudi teorijama zavere

Snažna tendencija da se naruši uspostavljeni politički sistem služi kao značajna pokretačka snaga širenja teorija zavere, prema nedavnim naučnim istraživanjima. Nazvana „potreba za haosom“, ova motivacija ostaje prisutna bez obzira na to da li pojedinac iskreno veruje u teorije zavere ili ne.

Istraživanje, koje su sproveli politikolog Kristina Farhart i njen tim sa Univerziteta Karleton, obuhvatilo je 3.336 pojedinaca u SAD i proučavalo psihologiju  koja stoji iza razmišljanja o teorijama zavere.

Učesnici, ravnomerno raspoređeni po političkom spektru, upitani su o njihovoj verovatnoći da dele teorije zavere zasnovane na uverenjima, alarmantnoj agendi ili potrebi za haosom.

PSIHOLOGIJA SREĆNIH ODNOSA: Muškarac više voli ženu koja se ravnodušna

Složena motivacija

Suprotno očekivanjima, podaci nisu podržali ideju da teoretičari zavere imaju za cilj da „podignu uzbunu“ kako bi dobili podršku navodnih protivnika. Umesto toga, jači pokazatelj spremnosti da se šire teorije zavere identifikovan je kao potreba za haosom, što ukazuje na složeniju motivaciju od puke odanosti kulturnoj grupi.

Naučnici su zadržali originalne citate učesnika, uključujući izjave kao što su: Ne možemo rešiti probleme u našim društvenim institucijama; moramo ih srušiti i početi ispočetka. Ovaj osećaj je usklađen sa dubljom složenošću motivacije, koja prevazilazi samo podržavanje „svog tima“.

Verovanje pojedinca nije primarna komponenta

Iako se istraživanje zasnivalo na posmatranju i samoprocenjivanju, tim naučnika je uzeo u obzir različite faktore, uključujući političku pripadnost, sklonost poverenju, godine, pol, prihode i etničku pripadnost. Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Research and Politics“.

Oni koji su skloni haosu češće su se složili sa izjavama koje se zalažu za uništavanje društvenih institucija, piše ZIMO.

Zanimljivo je da motivacija za širenje teorija zavere ne zavisi nužno od istinskog verovanja. Pojedinci koji traže haos mogu da doprinesu dezinformacijama na internetu bilo kao napad na ustanovu koja ne reaguje ili za ublažavanje dosade Ovo se poklapa sa studijama koje ukazuju na to da će ljudi koji se suočavaju sa finansijskom ili socijalnom nesigurnošću verovatnije verovati u teorije zavere.

KAKVI STE U KREVETU? Šta otkriva psihologija boja? Recite nam koja BOJA vam je omiljena, a mi ćemo vam reći

Mnoštvo faktora i mobilizacija protiv političkog sistema

Uzimajući u obzir trenutne izazove sa kojima se pojedinci suočavaju, kao što su rast troškova života, pogoršanje zdravlja, finansijska nesigurnost i prirodne katastrofe, rezultati istraživanja naglašavaju višestruke motive koji stoje iza dijeljenja teorija zavere na društvenim medijima.

Farhart i njegove kolege zaključuju da pojedinci ne samo da jačaju svoja postojeća uverenja, već se i mobilišu protiv čitavog političkog sistema.

Istraživanje je pokriveno Science alert-om.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU