Mlada Pegi je ispratila svog supruga nadajući se njegovom povratku. Međutim, nikada nije dobila telegram, dok od njega nije bilo ni traga ni glasa. Niko je čak nije obavestio ni šta se sa njim dešava. A njeno iščekivanje trajalo je punih 68 godina.
"Bili i ja smo bili venčani samo šest nedelja, ali ja sam odlučila da to bude za ceo život", rekla je Pegi.
Njen suprug se nikada nije vratio. U početku se vodio kao nestao, a zatim da je živ i da se vraća kući, da bi Pegi potom dobila pismo da je ubijen i sahranjen. Nakon toga je dobila pismo u kome je pisalo da je sahranjen na novom groblju, a potom i da to uopšte možda i nisu njegovi ostaci.
"Pisala sam svima i pitala za bilo kakve informacije o mom suprugu. Poslednji put pisala sam kongresmenu 2005. godine. Dobila sam odgovor da je i dalje nestao", prisetila se Pegi.
Njihov rođak, koji je imao je uvid u vojničku evidenciju, konačno ga je pronašao. Nekoliko vojnika koji su se vodili kao nestali bili su sahranjeni u Francuskoj, u Normandiji. Upravo tu se krila misterija svih 68 godina. Od tog trenutka, Pegi 10 puta godišnje šalje cveće na njegov grob.
"Za njegov rođendan, godišnjicu venčanja, Božić i još neke nama važne datume. Kada ljudi razmišljaju o kraju, shvate da nisu prošli kroz ovako nešto", rekla je Pegi, koja je inače poslednja udovica koja obilazi ovo groblje vojnika.
Vreme koje ona provodi na njegovom grobu, za nju je dragoceno, uprkos tome što su samo 6 nedelja proveli u braku. Međutim, pravo iznenađenje nije usledilo kada je saznala da je umro, to je i očekivala, ali ne i ono što je saznala kasnije...
U jednom malom normandijskom selu La Vant postoji ulica Bilija Harisa, u kojoj se tri puta godišnje organizuje šetnja u njegovu čast, i to poslednjih 60 godina! Razlog za to je pad njegovog aviona, koji se srušio upravo pored ovog mesta, dok je on uspeo da održava kontrolu dovoljnu da ne pogodi selo i tako izbegne civilne žrtve.
Bilijevo telo prebačeno je na američko groblje, dok ga narod smatra herojem i neprestano mu donose cveće.