Mnoge reči u našem jeziku potiču još iz davnina. Neke su vezane za naše običaje, a i viševekovno prisustvo Osmanskog carstva ostavilo je svoje tragove.
Kako prenosi alo.rs, većina tih turcizama se ne može prevesti direktno na druge jezike. Osim turcizama, tu spadaju i neke druge reči. Za njih ne postoji adekvatna reč u drugim jezicima, već je jedino moguće prevesti ih opisom.
To su sledeće reči:
Čukunbaba – isto važi i za reči čukundeda, navrdeda, navrbaba, kurđel, askurđel, kurđup, kurđupa…
Vampir – ova naša reč se upotrebljava u mnogim jezicima. „Vampir“ je zapravo srbizam koji koriste mnogi narodi u svetu.
Šajkača – sastavni deo tradicije srpskog naroda je šajkača. Zanimljivo je da je propisom iz 1870. godine uvedena kao sastavni deo vojničke uniforme.
Slava – treći najvažniji porodični praznik kod Srba, odmah posle Vaskrsa i Božića. Ne sreće se kod drugih naroda, pa je sastavni deo specifičnosti i identifikacije srpskog naroda.
Česnica – naziv za okrugli kolač/hleb koji se tradicionalno sprema za božićni doručak. Neizostavni deo pravljenja česnice jeste ubacivanje novčića, a veruje se da će onog ko ga izvuče pratiti novčano blagostanje. Isto kao i „česnica“ i „pogača“ se teže prevodi na ostale jezike.
Šušumiga – ova reč se ne upotrebljava toliko često, a sinonim je za prevrtljivu osobu. Takođe, spada u teško prevodljive reči, prenosi Krstarica.