Poklonici pravoslavnih svetinja u Atini ne zaobilaze da posete paraklis Svetog Gerasima u Atinskoj poliklinici gde je ovaj duhovnik služio čitavih trideset godina kao aktivni paroh, a zatim tri godine dobrovoljno.
Duhovnom starcu, poznatom nadaleko po svojoj molitvi, jednom prilikom neko je poklonio neposlušnog i divljeg papagaja. Starac je bio veoma zahvalan na ovom neočekivanom poklonu.
Ali papagaj je bio toliko agresivan da niko nije mogao čak ni da mu se približi. Jurišao bi da ujede ljude svojim snažnim kljunom, ali starac nije hteo da se oprosti od njega.
Zato je odlučio da ga umiri Isusovom molitvom, ponavljajući mu na glas: "Gospde Isuse Hriste, pomiluj me!"
Nakon izvesnog vremena, papagaj se toliko smirio da je prihvatao da ga starac miluje rukom. Često se mogao čuti kako uzvikuje:
"Starče blagoslovi!" Ili: "Mati, blagoslovi!" Ovim rečima starac se obraćao igumaniji manastira.
Svedoci su pričali da je papagaj spokojno izlazio iz kaveza kada bi mu starac otvarao vrata, stao bi na njegovo rame, i jeo bi zajedno sa njim.
Naučio je još i da izgovara: "Bogorodice Djevo, raduj se blagodatna Marije, Gospod je s tobom...!"
Ali, najčudesnije je bilo što je naučio da peva: "Gospodi pomiluj!"
Čudesno je i to da Petraki oponaša čak i starčev ton i ritam dok izgovara molitve.
Starac Porfirije je govorio za ovog papagaja: "Često dok izgovaram Isusovu molitvu ja zadremam, i tada se
Petraki razrede: "Gospode Isuse Hriste pomiluj me!" I tako me trgne iz sna.
Na snimku se vidi i kako Petraki vodi poklonike u keliju svog prijatelja, sada svetog Porfirija Kavsokalivita.
Kada su snimali keliju starca, shvatili su da Petraki ne voli da ga snimaju, zato se obično skriva kada govori između ulaznih vrata i radijatora.
Ime Petraki na grčkom jeziku je deminutiv od imena Petar.
Sveti Porfirije je rođen je 7. februara 1906. godine u selu Sveti Jovan Karistija u blizini Aliverije u Grčkoj. Njegovi roditelji su bili siromašni ali pobožni zemljoradnici. Kršteno ime mu je bilo Evangelos. Nakon dve godine školovanja napustio školu i radio je na porodičnom imanju, sve od svoje osme godine. Kao veoma mlad, radio je u obližnjem rudniku uglja, a zatim u bakalnici u Halkidi i u Pireju.
Obavljao dužnost duhovnika u Eviji do 1940. godine. Svakodnevno je primao na ispovest veliki broj vernika. Uobičavao je da ispovesti sluša satima bez prekida. Ponekad je čak bivao primoran da provodi čitav dan i noć, bez predaha i bez odmora, u ispunjavanju ove dužnosti.
U oktobru 1940. godine, poverena mu je dužnost privremenog paroha u paraklisu Svetog Gerasima u Atinskoj poliklinici. U ovoj Poliklinici Starac je vršio svoju dužnost čitavih trideset godina kao aktivni paroh, a zatim tri godine dobrovoljno.
Sedamdesetih godina je ostvario originalan pronalazak: sjedinio je ugalj sa aromom tamjana i kadio je samo tim posebnim sporogorućim ugljem.
Godinama kasnije podigao je manastir Svetog Nikole, gde je pretrpeo srčani udar.
Ni to ga nije sprečilo, da posle oporavka podigao još jedan manastir posvećen Preobraženju.
Preminuo je 2. decembra 1991. godine, u svojoj isposnici na Svetoj Gori, a po njegovoj želji sahranjen je na nepoznatom mestu.
Pre desetak godina, 2013. Godine kanonizovala ga je za svetitelja Vaseljenska patrijaršija.
Srpski patrijarh Porfirije nosi monaško ime upravo po ovom svetitelju, na šta se osvrnuo I na dan njegovog praznika.
BONUS VIDEO: Otac napadnute tinejdžerke o kobnoj večeri i zbog čega su svi ogorčeni na migrante