PABLO ESKOBAR i posle smrti pravi probleme

Eskobar je na vrhuncu narko-vladavine 1980. godine iz Afrike prošvercovao četiri nilska konja za svoj privatni zoo vrt, koji je bio deo njegovog ogromnog ranča na hacijendi "Napoles", smeštene između Medeljina i kolumbijske prestonice Bogote, u kome su živeli i nojevi, žirafe, antilope i slonovi.

Tri ženke i jedan mužjak živeli su u početku na velikom jezeru na imanju na kome su se danju opuštali, a noću šetali. Eskobar je dozvoljavao ljudima da dolaze i razgledaju životinje, nakon njegovog ubistva 1993. hacijenda je propala, životinje su našle novi dom, ali niko nije želeo da zbrine nilske konje.

Četiri decenije kasnije, oni su postali divlji, deo njih je pobegao sa imanja i sada živi u Magdaleni, najdužoj kolumbijskoj reci.

Prema procenama ima ih 80, a kako stučnjaci kažu u narednih 10 godina moglo bi ih biti i 150.

Karlos Valderama, veterinar lokalne ekološke grupe koji je, kako se navodi, prvi uradio hiruršku sterilizaciju nilskog konja u divljini, kaže da nije optimista da problem može tako da se reši.

"Životinja je bila toliko velika da nam je bila potrebna dizalica, postupak je trajao 12 sati. Ono što je još značajnije jeste da je urađen u Kolumbiji hiljadama kilometara od njihovog prirodnog staništa u Africi", rekao je Valderama.

Podseća da u prirodnom afričkom staništu njihova populacija zavisi od sezonskih suša, koje im ograničavaju hranu i teritoriju, ali i da svega toga nema u Kolumbiji. Nemaju ni prirodne neprijatelje iako je blizu imanja bilo jaguara koji su, kako dodaje, premali da bi napali jednog nilskog konja.

"Jaguar je naš najveći predator, ali on ima sto kilograma u poređenju sa dve ili tri tone koliko teži nilski konj i on tu ništa ne može", rekao je Valderama.

Biolozi napominju da nilski konji narušavaju ekosistem i zagađuju reku. "Bakterije mogu dovesti do smanjenog nivoa kiseonika u vodi i uzrokovati smrtnost riba i štetno cvetanje algi" rekao je stručnjak Univerziteta u Kalifoniji Džonatan Šurin.

Neki rešenje vide u izgradnji rezervata, ali Kolumbija za to nema 500.000 dolara.

Valderama kaže da i da ih je video i na udaljenosti od 250 kilometara od hacijende.

Ribari se plaše tih džinova, koje noću ulaze na imanja, jedu useve i nekada slučajno zgnječe manja goveda, rekao je on i dodao da nijedan čovek nije stradao zbog njih.

Izvor: Kurir

SKINI APLIKACIJU