OVU MRAČNU TAJNU JOSIPA BROZA NIKO NIJE ZNAO! Tito nije nadimak ili ime, Tito je titula!

Doživotni predsednik i jedini maršal Jugoslavije Josip Broz Tito je bio sve samo ne prosečan čovek.

Umro je 5. maja 1980. godine u Ljubljani, a sahrana je bila tri dana kasnije u Beogradu. 

Na njoj su se okupile mnoge krunisane glave, predsednici, premijeri i drugi visoki zvaničnici iz 126 država sveta, a zajedno sa predstavnicima partija i međunarodnih organizacija bilo je 218 delegacija.

Direktan televizijski prenos sahrane je bio u 40 zemalja sveta.

O važnosti događaja najbolje govore sledeći podaci, da je američki predsednik Džimi Karter, pošto nije mogao da dođe, poslao majku kao ličnog izaslanika.

Magazin "Tajm" je u članku o sahrani nazvao taj događaj "Samitom čovečanstva". I to bi možda i bila tačna konstatacija da sve te visoke zvanice nisu došle samo i jedino na sahranu i niko nije imao nikakve razgovore sa domaćinom ili drugim delegacijama. Odali su poslednju počast doživotnom predsedniku Jugoslavije i vratili se kući.

Još interesantnije je da niko nije dobio negativne političke poene ili kritike zato što je prisustvovao sahrani, a Džimi Karter je doživeo tešku kritiku, i to od republikanca i kasnijeg predsednika SAD Džordža Buša Starijeg zato što nije bio na sahrani, a Brežnjev jeste. Zbog toga je Karter već početkom juna došao u Beograd i tom prilikom, kao prvi strani državnik, posetio Kuću cveća. 

Mada velike, sahrane Šarla de Gola i Vinstona Čerčila su ipak bile bleda senka Titovoj sahrani. 

Postavlja se pitanje šta je sve te ljude, pa često i oštre protivnike u sopstvenim zemljama koji su se čak i borili međusobno, nateralo da dođu na sahranu Josipu Brozu Titu?

Tu možda dobar odgovor može da da ovo Tito. Tokom života, a i kasnije bilo je mnogih objašnjenja o poreklu tog Tito u imenu. Od tvrdnje da je nadimak nastao kao posledica Brozovih izdavanja naređenja u formi "Ti radi to, ti to, a ti to", preko tvrdnje da je to skraćenica ta Tajnu internacionalnu terorističku organizaciju, pa do tvrdnji kako je to čest nadimak u Zagorju, što su mnogi negirali. 

Ono što je interesantno je da su većinu tih priča i tvrdnji izneli ljudi povezani ili direktno sa masonerijom, ili preko tajnih društava koja su pridružena masoneriji. Još interesantnije je da niko od njih nije došao jednu drugu ideju, a na osnovu stare masonske legende koja je poznata samo u najvišim krugovima slobodnih zidara. 

U pitanju je legenda o Titu Zadoku, ili Titu Zabatu (zbog toga se kod nas trouglasti deo dvovodnog krova, koji prekriva prednju i zadnju stranu zove zabat). 

Tito Zadok je, prema masonskoj legendi bio prvosveštenik Izraela i čovek koji je krunisao kralja Solomona. Zajedno sa kraljem Solomonom, glavnim arhitektom Hiramom Abifom je činio trojac od tri velika majstora, a najveći među njima bio je Tito. Kada su s etri majstora urotila i ubila Hirama Abifu, prema masonskoj legendi, njima je, kao vrhovni sudija, sudio Tito i osudio ih na smrt. 

Sveštenik Tito se pominje u Bibliji, ali u totalno drugom kontekstu, dok je u tim masonskim legendama on vrhovni sudija Izraela, prvosveštenik koji je blagoslovio i nadgledao izgradnju Solomonovog hrama i jedan od trojice velikih majstora. 

Kasnije je njegovo ime uzeto da bude titula koja se daje najistaknutijim pripadnicima masonskog reda. Ovo nikada nije nigde pomenuto, mada je mnogima koji su spekulisali o tome šta znači Tito u imenu Josipa Broza, prvo ovo trebalo da padne na pamet. Tito nije skraćenica od "ti radi to, ti to, a ti to", niti je nadimak ili ime u Zagorju, a još manje skraćenica za "Tajnu internacionalnu terorističku organizaciju", Tito je masonski titula koju dobijaju najistaknutiji pojedinci u njihovim redovima.

Titulu Tito nije mogao da nosi mašinbravar, sin seljaka iz Zagorja, za takvu titulu je potrebno mnogo "jače" poreklo, ali to je za neku drugu priču. Možda u činjenici da je Josip Broz bio Tito i leži odgovor zašto je imao takvu sahranu, ali i neograničenu finansijsku i svaku drugu pomoć tokom Drugog svetskog rata, ali i nakon njega.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU