Otkriveno kako je ubijen Bela od Mačve

Do ovog otkrića, koje je rešilo dugogodišnju arheološku misteriju, došao je međunarodni tim naučnika, predvođen mađarskim.

Bela od Mačve (1243-1272) bio je unuk mađarskog kralja Bele IV po majčinoj strani, dok je loza njegovog oca od Rjurikovića, skandinavske dinastije koja je vladala Kijevskom Rusijom. Prema austrijskim hronikama iz 13. veka, Belu je novembra 1272. ubio ban Henrik Kosegi iz porodice Heder i njegovi saradnici.

Savremene priče opisuju kako su njegovo unakaženo telo sakupile njegova sestra Margita i nećaka Eržebet i sahranile u dominikanskom manastiru na Margitinom ostrvu u Budimpešti, gde su 1915. godine arheolozi otkrili kosti u sakristiji. Na osnovu konteksta sahrane, periodičnih izvora i dokaza o traumi na skeletu, istraživači su tada sugerisali da ostaci pripadaju Beli, banu Mačve.

U studiju su bili uključeni antropolozi, genetičari, arheolozi, izotopski stručnjaci, forenzičari, a međunarodni tim formiran je 2018. Njihov cilj je bio da potvrde identitet ostataka koristeći savremene forenzičke i bioarheološke metode i da što potpunije rekonstruišu život i smrt Bele od Mačve.

Antropološka analiza je pokazala da je muškarac sahranjen ispod manastirskog poda na Margitinom ostrvu bio u ranim dvadesetim godinama. Datiranje radioaktivnim ugljem su sprovele dve laboratorije kako bi se osigurala tačnost, nakon što su rani podaci sugerisali datum nešto raniji od očekivanog - druga polovina 13. veka. Dodatni testovi Nuklearnog istraživačkog instituta pokazali su da je neočekivano rani datum uzrokovan prehrambenim navikama. Konzumirao je velike količine životinjskih proteina, uključujući ribu i verovatno školjke.

Tim je takođe ispitao zubni kamenac kako bi dodatno rekonstruisao njegovu ishranu. Više od hiljadu mikro-fosila je izvučeno iz kamenca. Zrna skroba iz pšenice i ječma, zajedno sa jasnim znacima mlevenja, kuvanja i pečenja, ukazivala su da su njegovi obroci uključivali kuvanu pšeničnu krupicu i pečeni pšenični hleb, prenosi „Sajens dejli“.

Analiza izotopa stroncijuma, koja pomaže da se odredi gde je osoba živela tokom različitih faza života, pokazala je da pojedinac nije odrastao na istom mestu gde je sahranjen. Njegovi izotopski potpisi iz ranog detinjstva podudaraju se sa onima pronađenim u regionu Vukovara i Srema, nekada delu Mačvanske banovine u Kraljevini Ugarskoj, a sada delovima Hrvatske i Srbije, kao i drugim delovima Panonske nizije. Kasnije u detinjstvu preselio se u drugo područje, verovatno blizu današnje Budimpešte.

Forenzičari su na skeletu dokumentovali 26 perimortalnih povreda, uključujući devet na lobanji i 17 na ostatku tela, sve nanete tokom jednog nasilnog napada. Obrazac rana sugeriše da su učestvovala tri napadača: jedan ga je napao spreda dok su ga drugi udarali sa leve i desne strane.

Rane pokazuju da je Bela pokušao da se brani. Verovatno su korišćena dva tipa oružja, sablja i dugi mač. Dubina i jasnoća posekotina ukazuju da nije nosio oklop kada je ubijen.

Glas javnosti /S04S