Otkrivamo zašto je zevanje zarazno

Mnogi pretpostavljaju da zevamo kako bismo pokušali da unesemo više kiseonika u organizam - u to su i naučnici verovali dugi niz godina. Ta teorija je, međutim, opovrgnuta.

"Zevanje se sastoji od nehotičnog širokog otvaranja usta i maksimalnog širenja vilice, nakon čega sledi duboko udisanje i polagani izdah", objašnjava dr Rejan Sagir iz Velike Britanije i dodaje kako ta svakodnevna pojava još nije u potpunosti naučno razjašnjena i razumljiva.

Najčudniji detalj kod zevanja je njegova "zaraznost". Postoji mnogo studija na tu temu, pa postoje i neka objašnjenja zašto moramo i mi da zevamo kad vidimo da neko drugi zeva. Objašnjenje leži u psihologiji, a postoje tvrdnje da samo psihopate ne zevaju kada to neko drugi radi u njihovoj okolini.

Mnogi pretpostavljaju da zevamo kako bismo pokušali da unesemo više kiseonika u organizam - u to su i naučnici verovali do pre kraj prošlog veka, ali posle eksperimenata objavljenih 1987. godine, ta teorija je opovrgnuta, jer nije bilo dokaza ni za kakvu korelaciju između nedostatka kiseonika i nagna za zevanjem, prenosi realsimple.com.

Zevanje je sredstvo za razbuđivanje

"Kako se umaramo, posebno kad gledamo nezanimljive ili neinteraktivne ponavljajuće sadržaje poput predavanja, naše telo koristi zevanje kao sredstvo za razbuđivanje. Studije su pokazale da je to istina, jer broj otkucaja srca nakon zevanja raste, a vrhunac doseže 10 do 15 sekundi posle te radnje, slično naletu kofeina", kaže dr Sagir.

Zevanje se, takođe, povezuje sa hlađenjem mozga, što bi moglo da bude razlog zašto češće zevnemo sa porastom temperature.

Komunikacija u snovima je moguća???

"Kad se mišići lica opuste, to omogućava gubitak toplote kroz vene lica i ulazak hladnog vazduha koji pomaže da se snizi temperatura mozga", prenosi 24sata.

Razlog za zaraznost zevanja je empatija

Prema istraživačima, najverovatniji razlog za zaraznost zevanja je empatija.

"Kako ljudi stare, tako poboljšavaju svoj psihosocijalni i neurološki razvoj, pa tuđe zevanje postaje neka vrsta znaka da i oni treba da zevnu. Ta pojava poznata je kao ehofenomen, a javlja se i kod šimpanzi i kod pasa", ističe dr Sagir, i dodaje:

"Nije samo zevanje ono što nesvesno kopiramo jedni od drugih"
Na primer, svakodnevno automatski, nesvesno oponašamo reči drugih ljudi (eholalija) ili postupke (ehopraksija), a sve kako bi se bolje uklopili. Takvo ponašanje je sasvim prirodno, jer je naš mozak tako programiran - da kopira ljude kojima smo okruženi.

"Studije su pokazale da zevanje pokreće neurone u ogledalu u jednom delu mozga, ali ova reakcija je ograničena samo na potpuno razvijene mozgove. Kao mentalno zdrave odrasle osobe, naš psihosocijalni razvoj nagnaće će nas na zevanje kad neko drugi to uradi. Kod ljudi koji se nisu dobro i ispravno mentalno razvili, zarazni učinak zevanja se ne vidi”, napominje britanski doktor.

"Kopiramo" zevanje ljudi do kojih nam je stalo

Neke studije pokazuju da deca, kod kojih se mozak još razvija, zevaju samo kad su umorna, ali ne i kad neko kraj njih to radi. Osim toga, studije su pokazale da smo više skloni da kopiramo zevanje kad to rade ljudi do kojih nam je stalo, sa kojima smo bliski.

"Na primer, ako član porodice zeva, veća je verovatnoća da ćemo zevati, nego kad zeva neko nepoznat. To se događa upravo zbog empatije kad nesvesno želimo da se ogledamo u postupcima dragih ljudi”, kaže dr Sagir.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU