Osim njegove vrednosti znamo li još nesto?
Autor: Glas Javnosti
Elementarno zlato je mekan metal, sa karakterističnom jakom žutom sjajnom „zlatnom“ bojom.
1- Zlato je toliko savitljivo da se od njega može napraviti konac za šivenje.
2. Zlato je otkriveno na svim kontinentima na zemlji.
3. Zlato se topi na 1064,43 ° C. Može provoditi i toplotu i električnu energiju i nikada ne rđa.
4. Najveći grumen zlata ikada pronađen je „Stranac dobrodošlice“ koji su otkrili John Deason i Richard Oates u Australiji 5. februara 1869. Grumen je veličine 10 k 25 inča i dao je 2.248 unci čistog zlata. Pronađen je samo dva centimetra ispod površine zemlje.
5. Zlato je hemijski inertno, što takođe objašnjava zašto nikada ne rđa i ne izaziva iritaciju kože. Ako zlatni nakit iritira kožu, verovatno je da je zlato pomešano sa nekim drugim metalom.
6. Najveća zlatna poluga na svetu teži 200 kg.
7. Oko 1200. pne., Egipćani su koristili neobranu ovčju kožu za iskopavanje zlatne prašine iz peska Crnog mora. Ova praksa je najverovatnije inspiracija za „Zlatno runo“.
8. U Bibliji se nalazi više od 400 referenci za zlato , uključujući posebna uputstva od Boga da se nameštaj u šatoru pokrije „čistim zlatom“.
9. Grci su mislili da je zlato gusta kombinacija vode i sunčeve svetlosti.
10. Težina karata može biti 10, 12, 14, 18, 22 ili 24. Što je veći broj to je veća čistoća. Da bi se zvalo „čvrsto zlato“, zlato mora imati minimalnu težinu od 10 karata. „Čisto zlato“ mora imati karatnu težinu od 24, (iako u njemu još uvek postoji mala količina bakra). Čisto zlato je toliko mekano da se može ručno oblikovati.
11. Hemijski simbol zlata je Au, od latinske reči aurum koja znači „blistava zora“ i od Aurore, rimske boginje zore. 50. pre Hrista Rimljani su počeli da izdaju zlatnike nazvane Aureus i manji solidus .
12, Tokom četrnaestog veka, ispijanje rastopljenog zlata i drobljenih smaragda korišteno je kao tretman za bubonsku ploču.
13. Prvobitno je američka kovnica novca napravila kovanice od čvrstog zlata od 2,50, 10 i 15 dolara. Kovanje zlata zaustavljeno je 1933. godine.
14. Zlato je jestivo. Neke azijske zemlje stavljaju zlato u voće, žele grickalice, kafu i čaj . Od najmanje 1500-ih godina, Evropljani stavljaju zlatne listiće u boce sa likerima.
15. I Grci i Jevreji počinju da se bave alhemijom 300. pne. Potraga za pretvaranjem osnovnih metala u zlato dostigla je vrhunac u kasnom srednjem veku i renesansi.
16. Čistoća zlata meri se u karatnoj težini. Termin „karat“ potiče od „semena rogača“, što je bilo standardno za vaganje malih količina na Bliskom Istoku. Karati su bili plod mahunastog rogača, čija je svaka mahuna teška 1/5 grama (200 mg).
NE PROPUSTITE
(Glas Javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
