Okeani postaju tamniji - evo zašto to nije dobra vest
Autor: Glas javnosti
Čak 75 miliona kvadratnih kilometara površine okeana - područje koje po veličini odgovara zbirnoj kopnenoj površini Evrope, Afrike, Kine i Severne Amerike - primetno je potamnelo u protekle dve decenije.
S obzirom da opstanak morskog ekosistema zavisi od sunčeve svetlosti, naučnici veruju da promene mogu biti vrlo zabrinjavajuće.
Ogromni delovi svetskih okeana su postali mračniji, u periodu od 2003. do 2022. godine, što predstavlja potencijalnu pretnju morskom ekosistemu. Prostor u kom morski organizmi mogu da prežive smanjio se za više od petine od ukupne površine globalnih okeana.
U pitanju je gornji sloj okeana, takozvana fotična zona, u kojoj živi oko 90 odsto morskih vrsta, područje gde sunčeva svetlost dopire do dovoljne dubine da omogući fotosintezu. Iako svetlost može da prodre i do kilometar dubine, u praksi, fotička zona retko doseže više od 200 metara.
U tom sloju, mikroskopski i biljkama slični organizmi - fitoplanktoni - sprovode fotosintezu. Ovi organizmi su osnova morskih lanaca ishrane i odgovorni su za proizvodnju gotovo polovine kiseonika na planeti. Mnoga morska bića upravo tu love, hrane se i razmnožavaju.
U istraživanju sprovedenom uz pomoć satelitskih snimaka i algoritama za merenje svetlosti u morskoj vodi, utvrđeno je da je 21 odsto svetskih okeana potamnelo u navedenom dvadesetogodišnjem periodu. Na 9 odsto okeanske površine, fotična zona postala je plića za 50 metara, a u 2,6 odsto slučajeva čak za 100 metara, prenosi "Gardijan".
Svetlost u morskom ekosistemu nije samo energetski izvor, već ona ima višestruku biološku funkciju. Morski organizmi je koriste za snalaženje u prostoru, lov, parenje i reprodukciju. Kako se osvetljenost smanjuje, mnoge vrste su primorane da menjaju svoju poziciju u vodenom stubu, gurajući se sve bliže površini, gde je prostor ograničen.
Ovakav razvoj događaja budi opravdanu zabrinutost. Promene u dostupnosti svetlosti mogu ozbiljno uticati na strukturu i stabilnost morskih lanaca ishrane, dovesti do preraspodele vrsta, smanjiti biodiverzitet i oslabiti kapacitet okeana da reguliše klimatske procese.
Posebno su ugrožena priobalna mora, koja su najizloženija uticajima ljudskih aktivnosti. Njihova otpornost je od suštinskog značaja, kako za očuvanje ekološke ravnoteže, tako i za dobrobit ljudi koji od njih direktno zavise.
Zatamnjenje se često dešava duž obala, gde se iz dubina izdiže hladna i hranljivim materijama bogata voda, a kiše unose sedimente i organske materije sa kopna. Međutim, zatamnjenje se beleži i daleko od obale, a kao mogući uzroci navode se globalno zagrevanje i poremećaji u okeanskim strujama. Posebno se izdvajaju regioni kao što su Južni okean i područja duž Golfske struje, u blizini Grenlanda, gde su promene u cirkulaciji i temperaturi vode najizraženije.
Posledice ovih promena mogu biti značajne ne samo po živi svet u okeanima, već i po globalno ribarstvo i prirodne sisteme koji održavaju ravnotežu ugljenika i hranljivih materija u morima.
Iako je zatamnjenje okeana zabrinjavajuće, oko 10 odsto površine mora - što iznosi približno 37 miliona kvadratnih kilometara - postalo je svetlije tokom poslednje dve decenije. Primer za to je region zapadno od obale Irske, gde je veliki deo okeana privremeno postao svetliji, da bi potom ponovo zatamneo.
Glas javnosti / R02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
