OBELEŽAVANJU SVETSKOG DANA ČOKOLADE PRIDRUŽILA SE I SRBIJA: Od ‘hrane bogova’ do omiljene poslastice na planeti
Autor: Glas javnosti
Planeta danas obeležava se Svetski dan čokolade, a obeležavanju 7. jula kao dana omiljene poslastice mnogih ljudi, pridružila se i Srbija.
U svetu, ovaj dan se naziva još i "Chocolate Day", a prema nekim viđanjima 7. jul se uzima za datum, jer je tada čokolada na velika vrata ušla u Evropu, oko 1550. godine.
Postoji i Nacionalni dan čokolade koji slave SAD, 28. oktobra. Sve u svemu, ova poslastica zavređuje ogromnu pažnju, a njeno globalno tržište bi do 2028. treba da vredi neverovatnih 200,4 milijarde dolara.
Iako je reč o starom slatkišu, odnosno namirnici, koje se danas koristi na "bezbroj" načina, svetsko čokoladno tržište ne prestaje da raste: u 2020. bilo je "teško" 138,5 milijardi dolara, što sugeriše da će kroz sedam godina porasti 4,8 odsto (uzima se period od 2021. do 2028.).
View this post on Instagram
Čokolada nastala od reči „czoko-latl“ - „kakaovo piće“ je poslastičarski proizvod koji se pravi od kakaa, masti, zaslađivača i drugih dodataka. Najčešće se proizvodi u obliku tablica. U nekim državama, posebno u Meksiku, dosta se koristi čokolada u obliku pića u vodi ili nekoj drugoj tečnosti. Čokolada ima visoku energetsku vrednost - 100 grama čokolade sadrži 2.100-2.500 kJ (500-600 kalorija).
Kakao su kultivisale mnoge kulture više od tri milenijuma u Mezoamerici. Najranija evidencija upotrebe čokoladnih pića potiče od Mokaja (Meksiko i Gvatemala) iz perioda oko 1900 p. n. e. Zapravo, većina mezoameričkih naroda je koristila čokoladna pića, uključujući Maje i Asteke, koji su pravili piće poznato kao xocolātl, što je navatlska reč sa značenjem „gorka voda”. Seme kakao drveta ima intenzivno gorak ukus i mora biti fermentisano da bi se razvila aroma.
Nakon fermentacije, zrna se suše, čiste, i peku. Ljuska se uklanja da bi se proizvela kakao jezgra, koja se zatim melju do kakao mase, neobrađene čokolade u gruboj formi. Kad se kakao masa utečni zagrevanjem, nastaje čokoladna tečnost. Tečnost se isto tako može ohladiti i obraditi u dve komponente: kakao čvrstu masu i kakao buter. Čokolada za kuvanje, koje je naziva i gorkom čokoladom, sadrči kakao čvrstu materiju i kakao buter u varirajućim proporcijama, bez dodatog šećera. Najveći deo čokolade koja se konzumira u današnje vreme je u formi slatke čokolade, kombinacije kakao čvrste mase, kakao butera ili dodatog biljnog ulja, i šećera. Mlečna čokolada je slatka čokolada koja dodatno sadrži mleko u prahu ili kondenzovano mleko. Bela čokolada sadrži kakao buter, šećer, i mleko, ali ne i kakao čvrstu masu.
View this post on Instagram
Narod Maja pravio je čokoladni napitak mešajući mrvljeno seme kakaa, vodu i ljute paprike, koji je korišćen uglavnom u religijskim ritualima, pa su ga nazivale „hranom bogova“. Važnost biljke kakaa u to doba je bila ogromna, govorilo se da ima magijsku moć, pa su čak i zidovi njihovih palata oslikani kakao plodovima. To čokoladu svrstava u nastariji napitak poznat čovečanstvu. Oko 600. godine n.e. prilikom migracija na sever, Maje su u Jukatanu napravili prvu veliku plantažu za uzgajanje kakaa. U to vreme, kao i dugo potom, plemići su bili fascinirani čokoladom u svom prvobitnom obliku, te se smatrala za prestižnu namirnicu.
NE PROPUSTITE
Osim Maja, piće od čokolade koje su Asteci pripremali od kakaovog semena i vode zvalo se ‘ksokoati’, što znači ‘gorka voda’. Koliko je u to doba pridavana važnost zrnima kakaa, govori činjenica da je običan narod u doba Asteka ova zrna koristio kao novac. Kako se navodi u istorijskim spisima, osvajač Meksika, Španac Ernan Kortes, primetivši naviku astečkog cara Montezume da konzumira čokoladni napitak, odlučio je 1528. da čokoladu predstavi španskom kralju Karlu V. Nedugo zatim, Španija je držala monopol u proizvodnji čokolade za potrebe tadašnjeg evropskog tržišta. U to vreme čokolada dobija sasvim novi ukus, jer se u nju počela dodavati šećerna trska. Španski vojnici su prvi u Evropi počeli pripremati čokoladu, dodavali su joj šećer i cimet, ali su je i dalje pripremali kao piće. Kakao zrno ostaje i dalje sredstvo plaćanja u Španiji (200 malih kakao zrna vrede 1 španski real ili 4 centa).
Magija čokoladnog napitka se brzo proširila „starim kontinentom“, obuzimajući prvo vlastelu i plemiće, a potom i ceo svet.
1609. godine u Meksiku se pojavila se i prva knjiga potpuno posvećena čokaladi - „Libro en el cual se trata del chocolate“.
View this post on Instagram
Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine kao „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve popularniji napitak.
Hemičari su tek tokom ranog devetnaestog veka u Holandiji našli načine da daju čokoladi tvrd oblik kakav znamo danas. Čokolada kakvu danas poznajemo je nastala zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaa, iz kojih je nastao kakao prah.
Naredna inovacija u svetu čokolade, proizvodnja prvih štangli, pripada Džozef Freju, koji je koristio specifičnu mešavinu kakaa i holandske verzije čokolade da napravi kalupe čvrstih štangli.
View this post on Instagram
Iako je čokolada u Švajcarsku stigla 1750 zahvaljujući italijanskim proizvođačima čokolade i trgovcima, prva fabrika čokolade u ovoj zemlji otvorena je tek 70 godina kasnije. Tek pola stoleća nakon toga, Daniel Peter, sin mesara iz švajcarskog grada Vevija, plasirao je na tržište 1875. godine, prvu čokoladu s mlekom.
Prvi zvanični kolač od čokolade, austrijska Zaher torta, nastala je u Austriji 1778. godine.
Nakon toga, u savremenom dobu, čokolada koju poznajemo, pojavljuje se u mnoštvu oblika i ukusa: filovane, punjene, mešane sa voćem, žitaricama i brojni drugi oblici ovog slatkog zadovoljstva.
Danas postoji više od 600 različitih ukusa čokolade, ali daleko od toga da su sve identičnog kvaliteta. Kada birate čokoladu, obavezno pročitajte njen sastav i zemlju porekla, a na našem sajtu ćete pronaći i druge savete šta je presudno da biste jeli čokoladu koja je zdrava, bez griže savesti.
View this post on Instagram
Jedan od najznačajnijih trendova koji pozitivno utiče na rast tržišta čokolade je impulsno ponašanje potrošača, navodi Intrado. Naime, poslastičarnice sa proizvodima od čokolade, postavljene na prodajnim mestima u robnim kućama, šoping centrima i supermarketima, najpre će privući pažnju potrošača koji čekaju u redu i donose impulsnu odluku da kupe čokoladu.
Proizvođači koriste atraktivne boje i dizajn pakovanja kako bi privukli potrošače i ubedili ih da kupe čokoladu. Sektor praktične hrane, koji uključuje kolače, torte, sladolede i slične proizvode - koristi čokoladu kao primarni sastojak. Širenje sektora te vrste hrane podstaklo je i prodaju čokolade.
Čokolada i konditorski proizvodi su hrana koja se najviše konzumira širom sveta. Utvrđeno je da konzumacija čokolade, u umerenoj količini, pojačava serotonin koji smiruje mozak i pomaže kao antidepresiv. Takođe, podiže raspoloženje oslobađanjem endorfina u telu.
View this post on Instagram
Čokolade danas dolaze u svim oblicima, veličinama i pakovanjima kako bi zadovoljile ukuse i zahteve svih potrošača. Posebna pogodnost na tržištu je širok spektar primene, zbog čega je uvek dobra ideja započeti biznis upravo s ovom poslasticom - ako imate razvijenu strategiju i kapital, piše Telegraf Biznis.
Poslednjih godina tamna čokolada je u velikoj potražnji, dok se ukusi i preferencije potrošača neprestano razvijaju. Očekuje se da će globalno tržište čokolade znatno porasti zahvaljujući sezonskoj prodaji, kao i onoj vezanoj za proslave. Niš (niche) proizvodi od čokolade doneće povoljan uticaj na rast tržišta.
Kada je reč o samoj distribuciji, najveći udeo na tržištu, od 42%, u 2020. imali su supermarketi i hipermarketi. Ovaj rast se može pripisati atraktivnim i jedinstvenim proizvodima koji se nude na takvim mestima, a interne promocije brendiranih vrhunskih čokolada dovele su do prodaje čokolade u velikim prodavnicama. Takođe, porasla je i prodaja putem interneta.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
