O DA, I OVO SE DEŠAVA: Kako podzemno zagrevanje preti stabilnosti naših zgrada?

Zamislite betonske i čelične divove koji se uzdižu iznad naših gradova. Oni ne samo da dominiraju našim horizontom, već i kanališu sunčevu toplotu kroz svoje temelje duboko u zemlju. Dodajte tome mrežu podzemnih garaža, tunela i metroa, i shvatićete da su naši gradovi topliji ispod površine nego iznad nje.

Istraživači sa Univerziteta Northwestern otkrili su da su podzemne temperature u centru Čikaga, oblasti poznatoj kao "Loop", bile za 10 stepeni više nego ispod obližnjeg parka. Štaviše, otkrili su da su temperature vazduha u podzemnim strukturama bile i do 25 stepeni više nego u neizgrađenom tlu.

Podaci su prikupljeni nakon trogodišnjeg praćenja 150 bežičnih senzora za temperaturu širom Čikaga, a zatim su rezultati ekstrapolirani pomoću računarskog modeliranja.

Ova podzemna vrućina, poznata kao "podzemne klimatske promene", može imati ozbiljne posledice. Različita tla na različite načine reaguju na ovu toplotu, što može dovesti do neujednačenog širenja i kontrakcije, deformišući tlo i zgrade koje na njemu stoje. Na nekim mestima, tlo se može podići za čak 12 mm, dok se na drugim mestima, pod težinom zgrada, može spustiti za do 8 mm.

Ali, ne brinite, naši gradovi neće odjednom propasti u zemlju. Međutim, ova "tiha opasnost" podzemnih klimatskih promena može polako izazvati pucanje temelja i stvoriti stresove na zgradama koje nisu projektovane da ih izdrže.

Međutim, svaka priča ima svoju svetlu stranu. Kao jedan od načina rešenja problema istraživači predlažu da se ova podzemna toplota iskoristi za grejanje zgrada iznad, koristeći geotermalne tehnike. Takođe, predlažu da se nove zgrade projektuju sa boljom toplotnom izolacijom, kako bi se sprečilo dalje zagrevanje podzemlja.


Glas javnosti/ P02S