NEOBIČNO SAZNANJE: Norveška studija pokazala izmet kitova "zlata vredan"

Izmet kitova je "zlata vredan" jer igra važnu ulogu u proizvodnji fitoplanktona, koji malo doprinosi borbi protiv klimatskih promena, pokazala je norveška studija.

Naučnici sa Norveškog instituta za istraživanje mora, fokusirali su se na koncentraciju hranljivih materija u izmetu kitova pre nego što se rastvori u morskoj vodi.

„Možda deluje odbojno, ali za ekosistem njihov izmet je zlata vredan“, navodi se u saopštenju instituta objavljenom u četvrtak.

"Ideja je jednostavna: izmet kitova oplođuje okeane baš kao što kravlji izmet i ovčiji izmet oplođuju zemlju."

Kako čovek nesvesno uništava delfine i podvodni svet?

Naučnici su zbog toga analizirali izmet  kitova uništenih harpunom,  jer je Norveška jedna od retkih zemalja koja dozvoljava komercijalni ulov kitolov.
Oko 15.000 kitova koji svakog leta migriraju u norveški arhipelag Svalbard na Arktiku ostavljaju oko 600 tona izmeta na površini vode svakog dana, što znači oko 40 kilograma po jedinki.

Prema studiji, ovaj izmet oslobađa 10 tona fosfora i sedam tona azota, elemente bitne za rast fitoplanktona, onih mikroskopskih algi koje fotosintezom apsorbuju ugljen-dioksid i pretvaraju ga u kiseonik.

Naučnici su zaključili da izmet kitova doprinosi 0,2 do 4 odsto dnevnoj primarnoj proizvodnji (proizvodnji fitoplanktona) u oblasti Svalbarda.
„Stvarni doprinos kitova je nesumnjivo veći jer ove procene ne uključuju urin bogat azotom“, rekao je vođa istraživanja Kjell Gundersen.

Dakle, svaki kit – a reč je o životinji koja u zrelom dobu ima 40 do 50 tona i hrani se gutajući velike količine vode koju filtrira – dnevno ispušta „stotine litara urina”.

„Što je manje kitova na Zemlji, površina okeana manje se oplođuje“, ističe Gundersen.

„Dakle, što se više fitoplanktona proizvodi, to se više C02 apsorbuje“, a to znači manje globalnog zagrevanja, iako je to beskonačno mali deo. Piše Hina

SKINI APLIKACIJU