Dok su mnoga stvorenja evoluirala i mogu bez problema tolerisati alkohol, neka ipak imaju problema s podnošenjem njegovih efekata. Nakon proučavanja svih istraživačkih radova o životinjama i alkoholu, naučnici su napravili spisak različitih vrsta koje konzumiraju etanol u ishrani, koji inače nastaje u fermentisanom voću, sokovima i nektaru.
U jednoj studiji, divlje šimpanze u jugoistočnoj Gvineji uhvaćene su kamerom kako piju alkoholni sok palme rafije. U međuvremenu, majmuni na panamskom ostrvu Baro Kolorado posebno su skloni voću punom etanola, za koje je otkriveno da sadrži između 1 i 2,5 procenata alkohola.
"Sve je više dokaza da ljudi ne piju sami", pišu autori u "Trends in Ecology and Evolution".
Drugo je pitanje dovodi li konzumacija alkoholnog voća životinje do pijanstva. Mnoge su priče o pijanim životinjama, od slonova i pavijana do losova. Ipak, čini se da mnoge životinje imaju impresivnu toleranciju na alkohol. Uprkos "neverovatnoj konzumaciji etanola", naučnici nisu pronašli dokaze da su neke životinje postale pijane. Zapravo, za neke vrste ni ne znaju kako bi se ponašale kada bi bile u alkoholisanom stanju.
Životinje koje redovno jedu fermentisanu hranu imaju tendenciju da brzo metabolišu alkohol i tako su pošteđene njegovih najgorih efekata. Međutim, neka stvorenja ređe dolaze u kontakt s etanolom i mogu pretrpeti ozbiljne posledice od konzumiranja hrane koja ga sadrži.
Možda su najupadljiviji efekti alkohola vidljivi kod insekata.
Mužjaci vinske mušice okreću se alkoholu kada ih odbiju potencijalni partneri, dok ženke blisko srodnih vrsta postaju manje izbirljive prema svojim partnerima i imaju više parenja nakon što konzumiraju alkohol. Voćne mušice polažu jaja u hranu bogatu etanolom, štiteći ih od parazita.
Ranije ovog meseca, istraživači predvođeni Eranom Levinom sa Univerziteta u Tel Avivu otkrili su da su istočnjački stršljeni možda jedine životinje koje mogu konzumirati neograničenu količinu alkohola bez štetnih posledica.
„Oni mogu uneti do 80 procenata otopine etanola bez ikakvih negativnih efekata na njihovo ponašanje“, izjavila je dr Sofija Bušebti, autorka studije.
Glas javnosti/B06S