Bjutner je pronašao četiri takve regije.
To su Barbadžija na ostrvu Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, grad Loma Linda u Kaliforniji i poluostrvo Nikoja u Kostariki.
Na svakom od tih mesta postoji kultura življenja koja je dovela do zapanjujućih rezultata: ljudi ovde održavaju zdravlje i vitalnost u kasnim devedesetim, pa i stotim, godinama, znatno ređe obolevajući od bolesti uobičajenih u savremenom svetu.
Bjutner je otkrio devet zajedničkih pravila koja poštuju dugovečni ljudi a koje može da primenjuje i svako od nas, ako želimo da živimo zdravo, dugo i srećno. Kreirajte svoju sopstvenu plavu zonu!
1. Budite aktivni, ali ne preterujte. Niko od stogodišnjaka ne vodi sedeći način života – stalno su u pokretu. Mnogi od njih su se celog života bavili fizičkim radom, pa i u kasnijim godinama dnevno pešače po nekoliko kilometara, biciklom idu na pijacu ili u goste. Njihova fizička aktivnost je slabog intenziteta, ali predstavlja neizostavni deo svakodnevnog rasporeda.
2. Jedite manje. Smanjite unos kalorija za 20 odsto. Setite se stare japanske poslovice ”Hara hati bu”. I dan-danas dnevni unos kalorija stanovnika plavih zona ne premašuje 1.900 kcal. Veći deo života hranili su se manjim porcijama prirodne, neprerađene hrane, a većina nikada čak nije probala industrijski prerađene namirnice, slatka gazirana pića ili fastfud.
3. Birajte pretežno biljnu hranu. Najdugovečniji ljudi hrane se onim što sami gaje u bašti, dopunjujući ishranu osnovnim namirnicama: integralnim žitaricama (Sardinija i Loma Linda), batatom (Okinava) ili kukuruzom (Nikoja). Ove namirnice su izvor vlakana, antioksidansa, antikancerogenih materija, kao i brojnih vitamina i minerala. Niko od njih ne jede mnogo mesa, tačnije nemaju prilike da ga jedu često.
4. Pijte crno vino, ali umereno. Čaša do dve kvalitetnog crnog vina dnevno smanjuje rizik nastanka srčanih oboljenja i redukuje stres. Pored toga, čaša vina uz obrok doprinosi manjem unosu kalorija. Ali vodite računa da ne preterujete sa alkoholom – njegova neumerena upotreba povećava rizik od kancera i drugih bolesti.
5. Pronađite životnu svrhu. Najstariji stanovnici planete bude se ujutru znajući da imaju neki cilj. Na Okinavi se to zove ikigai, u Kostariki plan de vida, ali i drugi stanovnici plavih zona imaju jasan životni cilj, što im pomaže da žive duže i sačuvaju bistar um. To ne mora biti nešto važno za čovečanstvo – najčešće je svrha života podrška porodici ili svakodnevno bavljenje poslom ili hobijem.
6. Smanjite stres. Bez obzira na poteškoće koji imaju, dugovečni ljudi u svakoj situaciji zadržavaju staloženost i mir. Nikud ne žure, dobro spavaju, umeju da uživaju u svakodnevnim sitnicama i ne plaše se životnih prepreka. Endokrinolozi povezuju stres i brzinu starenja: stres aktivira upalne procese u našem organizu, slabi imunitet, dok se s vremenom negativne posledice stresa nagomilavaju i ubrzavaju razvoj mnogih bolesti.
7. Pronađite veru. Dugovečni ljudi pripadaju nekoj religiji ili jednostavno veruju u nešto. Na Sardiniji i Nikoji žive uglavnom katolici, Loma Lindu naseljavaju pripadnici adventističke crkve, a na Okinavi poštuju duhove predaka. Vera im pomaže da zadrže optimistički duh i izbore se sa stresom. Pored toga, pripadnost religioznoj zajednici doprinosi aktivnom društvenom životu.
8. Porodica na prvom mestu. Stanovnici plavih zona stavljaju porodicu iznad svega. Ceo njihov život vrti se oko braka, dece, unuka i porodičnih obaveza. Znaju da nisu sami i ne brinu zbog starosti, deca ih često posećuju, a dešava se da čak nekoliko generacija živi pod istim krovom.
9. Negujte prijateljstva. Okružite se ljudima koji dele iste vrednosti. Dokazano je da ljudi sa većim brojem društvenih veza žive duže, a to potvrđuju i stogodišnjaci plavih zona. Ne prođe nijedan dan da se oni ne okupe: Okinavci imaju svoje grupe podrške – moai, Sardinci se svake večeri druže u kafani, a adventisti u Kaliforniji sve rade zajedno.
(Glas javnosti)
15 min