Pareidolija se javlja kao rezultat rada mozga. Onaj deo mozga koji je zadužen za prepoznavanje stvarnih lica aktivira se i kad vidimo na nekom objektu šemu po kojoj je lice definisano.
Japanski naučnik Norimiči Kitagava, u jednoj naučnoj studiji, odabrao je 166 studenata kojima je zatraženo da urade testove ličnosti.
Svim akterima je podeljen isti obrazac sa nasumično ucrtanim tačkama i od njih se tražilo da povezujući tačke olovkom nacrtaju oblike koje su videli. Kitagava je utvrdio da su neki od njih imali veću tendenciju od drugih da vide smislene oblike koji ne podrazumevaju samo likove, već i životinje, biljke i slično i da je ova tendencija u korelaciji sa određenim osobinama i raspoloženjem.
- Neurotični ljudi emocionalno nestabilniji od drugih i da zbog toga imaju tendenciju da vide smislene šablone tamo gde oni ne postoje, međutim ovo ne treba da vas plaši jer smatra da pozitivno raspoloženje podstiče kreativnost, tako da ljudi, što su raspoloženiji, to će naći više mogućih tumačenja tačaka - objasnio je Kitagava.
Osim njega i razni naučnici davali su različita objašnjenja prepoznavanja smislenih oblika u nasumičnim objektima. Nušin Hadjikhani sa Harvarda smatra da je pareidolija zapravo evolucijsko nasleđe – ljudi su evoluirali tako da zapažaju lica od rođenja.
- Pareidolija posledica načina na koji naš mozak procesuira informacije, smatra neuronaučnik sa Univerziteta Nortvestern
Prema njegovim tvrdnjama mozak konstantno filtrira linije, oblike i boje i, dajući im značenje, čini te slike smislenima povezujući ih sa stečenim znanjem.
(Glas javnosti)