NA KOLIKO reka i POTOKA leži BEOGRAD? Nekada se od SLAVIJE do ŽELEZNIČKE plovilo ČAMCEM a Skadarlijom tekao Bibijin POTOK!

Kroz istoriju se pokazalo da je prisustvo reka i jezera bilo veoma bitno za razvitak jednog grada. Beograd je poznat po usću dveju velikih reka Dunava i Save, ali nekada je Beograd presecalo mnogo više reka i potoka. Njihov tok je izmenjen urbanizacijom grada.

Iako su najveće, Dunav i Sava, nisu jedine reke na kojima leži prestonica. Kroz Beograd zapravo protiče 40 velikih i malih vodenih tokova, od kojih su danas neki od njih sprovedeni u cevi zakopane ispod gradskih ulica, dok su drugima pomerena korita. Na području od 200 km, kolika je dužina rečnih obala Beograda, nalazi se 16 rečnih ostrva. Najpoznatija su svakako Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo i Gročanska ada. 

Po dužini (2850 km) i  razgranatosti sliva (120 pritoka) Dunav je jedna od većih svetskih reka. Dunava kroz Srbiju protiče sa svojih 588 km, a područjem Beograda u dužini od 60 km od Starih Banovaca do Grocke. Reka Sava, duga 945 km, područjem Beograda protiče u dužini od 30 km, uzvodno od Obrenovca do Ušća. Ušće Save u Dunav, ispod Kalemegdana je na nadmorskoj visini od 68 metara. Svakako posle Save i Dunava, najznačajnija i najduža reka Beograda je Topčiderska reka, koja izvire nedaleko od Ralje a uliva se u Čukarički rukavac na Savi, kod Hipodroma. Topčiderska reka je dugačka skoro 30 kilometara, a njen tok prolazi kroz nekoliko gradskih i prigradskih naselja i napaja Topčidersku šumu. Reka koja izvire kod Fruške gore, a danas je svedena na kanal, je reka Galovica, koja se nekada probijala do Beograda. Prolazila je pokraj Crkve svetog velikomučenog Georgija na Bežaniji, a danas je kroz Surčin sprovedena do Save u koju se uliva kod brodogradilišta. Bila je poznata kao reka bogata štukom. Mokroluška reka, počinjala je od Velikog Mokrog luga i zatim tekla preko kamenčića koritom na ruti današnjeg autoputa, sve do mosta Gazela. Na njenom putu tok su joj ojačavali Duboki potok, Kumodraški i Čuburski pomažući u stvaranju nekadašnjeg omiljenog beogradskog izletišta. 

Nekada, za spuštanje od Slavije do Železničke stanice koristio se čamac, i to je bio najlakši način. Tim delom grada je nekada tekao Vračarski potok. Zanimljivo je da je upravo izvor Vračarskog potoka plavio okolinu današnjeg trga Slavija i stvarao veliku baru koja se pominje kao omiljeno lovište Beograđana tokom 19. veka. Potok je danas smešten u kolektor ispod Nemanjine ulice, tako da nastavlja da teče skriven od očiju i saobraćajnih gužvi. 

Bibijin potok izvirao je na mestu današnje zgrade Politike i kretao se Skadarskom ulicom, pored Bajlonijeve pijace sve do Dunava. I ovaj vodotok koje je nekada preskakao čuveni Đura Jakšić, danas je sproveden u kolektor.  Paripovac je najveći tok u naselju Žarkovo.  Danas je on  bujični potok koji, s vremena na vreme, kada dostigne punu snagu usled jakih padavina, zadaje prave glavobolje svojim izlivanjem, ali u prošlosti pokazivao je svoj borbeni duh, kom svedoči činjenica da je izdubio veoma duboku rečnu dolinu u Žarkovu koja je vidiljiva sa Žarkovačkog mosta. Kako bi bio zauzdan i Paripovac je najvećim delom sproveden u kolektor.  Niz ulicu Jovana Cvijića nekada se slivao Bulbulderski potok, za koji kažu da je nekada bio jedan od najlepših potoka u blizini grada. Ulivao se u Dunav nedaleko od današnjeg pristaništa. Tokom ovog potoka gradile su se raskošne kuće i vile, kao i prostrane bašte koje su davale bogat rod. Baš sa ovih parcela Beograđani su se snabdevali povrćem koje su pazarili na pijacama. Nekada najveći potok u Mirijevu, danas je jedan od najzagađenijih tokova u gradu i pretvoren je u kanalizacioni odvod. Višnjički potok u Višnjičkoj banji, na prostoru gde se nalazi OŠ “Milena Pavlović Barili” na prostoru između starog i novog naselja, potok je početkom osamdesetih godina kroz cevovod odveden do Dunava. 

Pored reka i potoka, ono što možda niste znali, a vezano je za Beograd, su dva jezera koja su ga krasila u prošlosti. Jezero na Terazijama se nalazilo u 18. veku između današnjih Terazija i Zelenog Venca. Bilo je popularno izletište tadašnjih Beograđana. Prva gostiona pored jezera nije imala oznaku sa imenom, već samo venac zelene boje izrađen od lima, po kome čitav kraj i dobija naziv Zeleni Venac. Danas ispod pozorišta na Terazijama postoji jezerce. 

Jezero Venecija nastalo je isušivanjem jezera na Terazijama i odvodom vode u ovo jezero. Nalazilo se na prostoru od hotela Bristol, između Karađorđeve ulice i ulice Gavrila Principa, od železničke stanice do ušća Topčiderske reke u Savu. Iako je vremenom nasipano, 1930. godine potpuno je isušeno.  

(Glas Javnosti/011Info)

SKINI APLIKACIJU