MOŽE LI SE LAŽIRATI POLIGRAF: Kako funkcioniše i šta treba da uradimo kako bismo POBEDILI DETEKTOR LAŽI?!
Autor: Glas javnosti
U Srbiji se već više od pedeset godina u predistražnim postupcima koristi dobrovoljno poligrafsko testiranje. Sve češće poligrafskom testiranju se podvrgavaju poznate ličnosti, a sve oči javnosti su uprte baš u rezultate ovakvog ispitivanja.
Nedavno je Srbiju potresla još jedna vest koja se ticala poznatog glumca Branislava Lečića, koji je optužen za seksualni napad na koleginicu, Danijelu Štajnfeld.
Čitava javnost uzburkana je ovim, kao i prethodnim slučajem sa čuvenim rediteljem Mikom Aleksićem. Već na "prvu loptu" Branislav Lečić je rekao da je spreman da ide na poligrafsko testitranje.
Da li je moguće obmanuti poligraf i da li je on validan dokaz na sudu?
U Srbiji se već više od pedeset godina u toku predistražnog postupka sprovodi i dobrovoljno poligrafsko ispitivanje, kao sredstvo pomoći pri istrazi, ali ne i kao dokaz na sudu. Poligrafska ispitivanja se koriste kako bi se istraga usmerila u određenom pravcu, potrvdile sumnje i indicije ili pak samo učvrstili dokazi koji već postoje.
U našoj zemlji nema obaveznog odlaska na poligrafsko ispitivanje, već osumnjičeni i svedok mogu dobrovoljno pristupiti isptitivanju. Rezultati poligrafskog ispitivanja zavise i od poligrafiste i tumačenja znakova, ali najviše od ispitanika i njegovih reakcija.
Dostupnost informacija, slučajevi javnih ličnosti, otežavaju poligrafsko testiranje jer ispitanici dolaze spremni i obavešteni o čemu će tačno razgovarati i koja pitanje će im se postaviti. Poligraf ponekad ne daje sasvim pouzdane nalaze ali je često tema medija, posebno kod slučajeva koji izazivaju veliku pažnju.
Informacija o tome da li je neko prošao ili pao na poligrafu je jedini podatak koji se i javno objavljuje iz predistražnog postupka i za koji ne važi ni tajnost istrage ni zaštita podataka, pa ni pretpostavka nevinosti.
Međutim, postavlja se jedno razumno, ljudsko pitanje - može li poligraf izdati pogrešne rezultate? Može li se i poligraf prevariti?
NE PROPUSTITE
Šta je poligraf?
Pre svega treba reći da je poslednjih godina upotreba poligrafa sve rasprostranjenija i u Srbiji u i svetu - policija ga koristi u istragama, firme za proveru kandidata pre zapošljavanja, a ljudi u privatne svrhe, najčešće zbog sumnje u nevernost voljene osobe, piše PoligrafCentar.
Poligraf, odnosno "detektor laži", koristi se za ispitivanje telesnih aktivnosti ljudi, odnosno njihovih reakcija tokom ispitivanja o tome jesu li ili nisu počinili nekakve nezakonite radnje. Tokom ispitivanja, aparat meri visinu krvnog pritiska, disanje, puls i električni otpor kože koji bi trebalo da su nešto drugačiji kada izgovorimo laž, usled naše psihološke reakcije.
Kako funkcioniše poligraf?
Test na poligrafu se odvija u tri faze:
INTERVJU PRE TESTA - prva faza testiranja ima za cilj da pripremi i informiše lice koje se testira za test. U ovoj fazi se lice upoznaje sa procedurom, metodologijom i pitanjima. U ovoj fazi lice koje se ispituje potpisuje dokument kojim potvrđuje svoj dobrovoljni pristanak i kojim se svojim potpisom saglašava i prihvata da se nad njim sprovede testiranje na poligrafu. U posebnim slučajevima koristi se poseban način intervjua baziran na bihejviorističkoj analizi ličnosti.
TESTIRANJE NA POLIGRAFU - druga faza se sastoji od samog ispitivanja koje se sastoji od 10 do 15 pitanja na koja lice odgovara sa "da" ili "ne". Pre početka procedure obavlja se pripremni test kojim se kalibrira uređaj i podešava prema fiziologiji lica koje se testira. Zatim se obavlja glavni test.
INTERVJU POSLE TESTA - treća i finalna faza u kojoj se licu koje se testiralo objašnjavaju potencijalne fiziološke promene koje su registrovane nakon svakog pitanja koje je postavljeno. Na osnovu procene ponašanja i reakcija lica koje se testiralo, kao i nakon temeljne analize registrovanih fizioloških promena i reakcija, lice koje je zahtevalo test, kao i lice koje se testiralo biva informisano o krajnjim rezultatima testa i prezentuje se profesionalno mišljenje kao i krajnji nalaz.
NE PROPUSTITE
Koliko je poligraf tačan?
Za poligraf se tvrdi da poseduje preciznost od 93%-97%, i bazira se na činjenici da fiziološke reakcije koje se posmatraju nisu pod kontrolom centralnog nervnog sistema, nego pod kontrolom perifernog nervnog sistema, autonomnog nervnog sistema, odnosno sastoji od simpatetičkog i parasimpatetičkog nervnog sistema, i da se na reakcije tih delova nervnog sistema ne može svesno uticati, već kontrolu nad tim delom naše podsvesti ima deo mozga koji se zove Hipotalamus.
Ceo proces detekcije obmane je baziran teoriji da je potrebno više kognitivne energije da se slaže nego da se govori istina. Prirodno stanje ljudi je da govore istinu i kada neko izgovori laž, to će uvek proizvesti neku vrstu fiziološke reakcije, jer osoba mora pristupiti kreativnom delu mozga, konstruisati nešto što ne postoji - laž, što će uvek proizvesti reakciju, pogotovo ukoliko mi to pitanje u našem psihološkom sklopu vidimo kao pretnju i ukoliko postoje posledice padanja na testu.
U prilog tvrdnji da je gotovo nemoguće prevariti poligraf test takođe ide i činjenica da ne postoji pripadnik ljudske populacije koji može da kontroliše svih pet fizioloških funkcija u isto vreme i na simetričan način.
Standardan poligrafski test se sastoji od 4 testa, jedan pripremni i tri glavna testa, ali, poligrafski ispitivač može podvrgnuti lice dodatnim testovima, ukoliko postoji potreba u konkretnom slučaju, odnosno ukoliko poligrafski ispitivač proceni da postoji potreba za sprovođenjem dodatnih testova nad subjektom. Ispitivači su obučeni po internacionalnim standardima po međunarodno prihvaćenom principu da se licu koje se testira da apsolutno svaka šansa da prođe test, i da se tom licu pomogne na sve načine koji su dostupni i validni kako bi isto lice prošlo test na poligrafu. Na taj način se minimizira mogućnost greške, kao i mogućnost da se nevino lice optuži za obmanu. Svaki test se podvrgava trostrukoj proceni kao i manualnoj i logaritamskoj analizi. Shodno time postiže se i osigurava to da lice koje zaista nešto krije ipak dobije negativan rezultat na poligrafu, nakon što mu je pružena svaka moguća prilika da prođe test, odnosno nakon što mu je pružena svaka šansa da ima pozitivan rezultat i da prođe test.
Može li se poligraf prevariti?
Postoji jedan deo populacije koji smatra da test na poligrafu nije pouzdan i da se može prevariti. Taj deo populacije tvrdi da se reakcije prilikom iznošenja neistinitih tvrdnji mogu uspešno sakriti. Na Internetu postoje razne "instrukcije i metode" koje govore kako da se prevari poligraf i svako može slobodno da koristi te "metode". Međutim, poligrafisti nisu bez iskustva i znaju za sve "cake".
Postoji mnoštvo teorija o tome kako se može varati na poligrafu
Jedna od najprihvaćenijih je da treba varati tokom odgovaranja na takozvana dijagnostička pitanja. Tada se posmatraju vaše različite reakcije na pitanja koja nisu vezana za delo za koju ste osumnjičeni. Ako imate (izazvane) pojačane reakcije kada govorite istinu, poligrafista će misliti da su one za vas tipične, pa neće razlikovati odgovore koje ste slagali. Pojačavanje reakcije može se postići izazivanjem fizičkog bola, tako što ćete se krišom probadati iglom ili štipati, gristi za jezik i slično, ili ćete misliti na nešto mnogo zastrašujuće ili vrlo uzbudljivo, pa ćete ubrzati svoj puls.
Ipak, bitno je napomenuti da, poligrafsko testiranje, kao što se da videti, nije toliko egzaktno, on u većini država služi samo kao policijska vodilja tokom istrage, ali ne i dokaz na sudu! Može se prevariti poligraf, ali sud ne. Poligrafsko ispitivanje ne određuje nečiju krivicu ili nevinost, dokazi su dokazi, a počinioca krivičnog dela uvek stigne kazna.
(Glas javnosti/PoligrafCentar)
SKINI APLIKACIJU
