Mnogo je Francuza koje su Srbi iskreno voleli, ali je samo jedan koga su obožavali - ADMIRALA GEPRATA! Evo i zašto

Jedan francuski admiral užvao je posebno poštovanje među srpskim vojnicima. Razloga je to bilo mnogo

Danas gotovo neverovatno zvuči činjenica da je više od 60.000 Srba tokom Prvog svetskog rata boravilo u logorima i bolnicama na severu Afrike. Više od 3.000 se nikada odatle nije vratilo, a postradalih bi bilo mnogo više da srpskim vojnicima nije u pomoć priskočio admiral Emil Geprat, komandant Francuske vojske u Tunisu i gradonačelnik grada Tunisa.
Admiralu Gepratu pripada zasluga za spas srpskog vojnika jer je, protivno stavovima Vrhovne komande Francuske vojske, sam odlučio da srpske vojnike, kod kojih je vladala zaraza i smrt, ne smesti duboko u pustinjski pesak Sahare, već u samu varoš Bizertu, čime je spasio hiljade od smrti, svedoče istorijski izvori.
Pošto se uverio u stanje vojnika na brodu koji je prvi doplovio u bizertsku luku i saslušao lekare, Admiral se raspitao gde će se ti ljudi smestiti. Očigledna ideja je bila da se vojnici smeste pod šatore, na vrelo sunce i pesak...
"To je nemoguće, moraju se bar za prvo vreme metnuti pod krov" – rekao je Admiral Geprat. Videvši da su srpski vojnici izmoreni i slabi Admiral Geprat je odobrio da srpski vojnik dobije pojačano sledovanje hrane i da im se dodeli vekna hleba od jednog kilograma umesto 600 grama, kako je to bio propis za francuskog vojnika.
Ipak, srpski vojnik je najviše cenio činjenicu da se prema njima, iznemoglim i bednim srpskim vojnicima, koji su kao ljudska stvorenja bili dodirnuli samo dno života i dostojanstva, ophodio kao prema vitezovima i izabranim ljudima.

Bodreći ih u takvom stanju, vratio im pouzdanje koje su poodavno bili izgubili.
Pri prvom susretu sa srpskim vojnicima koji su uplovili u Bizertu održao je veličanstven govor u kome je između ostalog rekao:
"Pozdravljam u vama oficire koji ste vodili vojsku kojoj se ceo svet divi. Pozdravljam u vama vojnike koji ste umeli sa toliko hrabrosti, oduševljenja i požrtvovanja da se lavovski borite protiv deset puta jačeg neprijatelja, pozdravljam u vama ljude..."
Ostala su danas zapisana mnoga svedočanstva njegovog ljudskog, očinskog i viteškog postupanja prema Srbima od prvog susreta sa njima.

Srpskim vojnicima se uvek obraćao na srpskom

Gotovo svakodnevno je Admiral Geprat obilazio logor Lazuaz i bolnice u kojima su bili smešteni srpski vojnici, on se uvek kod komandi, a posebno kod lekarskog osoblja, starao da svaki srpski vojnik dobije sve potrebe i potpunu negu.
Kada bi ponekada vozeći se svojim automobilom kroz Bizertu, spazio nekog srpskog vojnika, admiral bi obavezno zaustavio automobil i sa tim vojnikom barem na kratko popričao.
Interesantno je da se srpskim vojnicima uvek obraćao na srpskom jeziku rečima:
“Pomoz Bog, braćo Srbi! Da li vam šta treba?”
Koliku je pažnju posvećivao stanju srpskih vojnika najbolje potvrđuje iz tih dana uvrežena uzrečica koja ga je, kao sinonim njegove ličnosti i kao svojevrsna kritika i ljubomora pretpostavljenih komandi, pratila:
“Admiral Geprat i njegovi Srbi!”
Ostaće zauvek upamćen događaj koji se desio prilikom iskrcavanja jednog od transporta srpskih vojnika u Bizertu. Među srpskim vojnicima našla se i žena, koju su neprijateljski vojnici silovali. Stideći se nekako toga, srpski vojnici pokušali su svojim telima da je zaklone, da je sakriju. Stvorila se gužva. Bila je prljava, vašljiva i pocepana pa su namirisane gospođe iz Bizerte ustuknule pred takvim prizorom. Admiral Geprat je prišao da vidi šta se dešava i obratio se oficiru koji je komandovao strojem:
"Zašto krijete ovu ženu?"
Oficir je diskretno odgovorio:
"...Ona sada nosi u utrobi dete neprijateljskog vojnika.”

"Dobro došli, Gospođo"

Na te reči admiral razmaknu vojnike, priđe joj galantno i stade pred tom ženom u stav mirno. Zatim se duboko pokloni, otpasa svoj paradni mač i položi ga pred noge žene, poljubi joj ruku i reče:
"Dobro došli, Gospođo".
Tako je ovaj plemeniti čovek odao poštu tragediji jedne žene i jednog naroda iz koga je ponikla.
Za sve što je činio, srpski vojnici su na admirala izlili svu svoju ljubav, prozvavši ga "Srpska majka". A tu ljubav iskazali su simbolično i veličanstvenom paradom koju su organizovali u čast njegovog odlaska iz Bizerte. Kao izraz zahvalnosti, admiralu Gepratu dodeljen je Orden Belog orla sa mačevima prvog reda, najveće srpsko odlikovanje posle Karađorđeve zvezde.

Vojska i narod su svoju zahvalnost Admiralu Gepratu iskazali na najbolji način prilikom njegove posete Beogradu 25. februara 1931. godine uz gromoglasne ovacije "Živela Francuska!" na svojim ramenima nosili su ga od Glavne železničke stanice do Slavije gde je bila predviđena glavna svečanost.
(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU