MESEC UTIČE NA DUŽINU DANA : Naučnici pojašnjavaju i kako
Autor: Glas javnosti
Čitave civilizacije formirale su svoje kalendare na osnovu ritma rasta i nestajanja Meseca, a neke životinje - kao što su balegari - koriste sunčevu svetlost koja se odbija o površinu Meseca da bi im pomogla u navigaciji.
Postoje i teorije da je Mesec zaslužan i za pokretanje života na Zemlji, a smatra se da njegova orbita oko naše planete i te kako utiče na vremenske sisteme koji dominiraju našim životima.
On nikada ne pravi piruete, već samo kruži, pa zbog toga uvek vidimo samo jednu njegovu stranu. Dok kruži oko Zemlje, on se od nje i udaljava u procesu poznatom kao "lunarna recesija".
Ispaljivanjem lasera sa reflektora koje su astronauti iz misije Apolo postavili na površinu Meseca, naučnici su nedavno bili u mogućnosti da sa preciznošću izmere koliko brzo se Mesec povlači.
Oni su potvrdili da se Mesec svake godine udaljava za 3,8 centimetara, što utiče na to da naši dani postaju sve duži.
- Sve je u vezi sa plimom - kaže Dejvid Voltam, profesor geofizike na Rojal Holoveju, Univerzitet u Londonu, koji proučava odnos Meseca i Zemlje.
- Plimni otpor na Zemlji usporava njenu rotaciju i Mesec dobija tu energiju kao ugaoni moment.
Kako se Zemlja okreće, gravitacija Meseca vuče okeane i stvara plimu i oseku. Ove plime su u stvari „izbočina“ vode koja se pruža u eliptičnom obliku prema gravitaciji Meseca i od nje. Ali Zemlja se okreće oko svoje ose mnogo brže nego što Mesec kruži oko nje, što znači da trenje iz okeanskih basena koji se kreću ispod takođe deluje i vuče vodu zajedno sa sobom. To znači da se izbočina pomera malo ispred Meseca u svojoj orbiti, koji pokušava da ga povuče unazad. Ovo polako iscrpljuje energiju rotacije naše planete, usporavajući njeno okretanje dok Mesec dobija energiju, što dovodi do njegovog pomeranja u višu orbitu.
Ovo postepeno kočenje u okretanju naše planete znači da se dužina prosečnog zemaljskog dana povećala za oko 1,09 milisekundi po veku od kasnih 1600-ih, prema najnovijoj analizi.
Druge procene navode malo višu, od oko 1,78 milisekundi po veku, oslanjajući se na starija posmatranja pomračenja.
Iako ove milisekunde deluju beznačajno, tokom Zemljine istorije od četiri i po milijarde godina, to je dovelo do značajnih promena.
Smatra se da je Mesec nastao u prvih 50 miliona godina posle stvaranja Sunčevog sistema, a teorija sa kojom se mnogi slažu je da je sudar između embrionalne Zemlje i drugog objekta veličine Marsa, poznatog kao Teja, otcepio komad materijala i krhotina koji su se spojili u ono što sada zovemo Mesec. Ono što je jasno iz geoloških podataka sačuvanih u stenama na Zemlji jeste da je Mesec bio mnogo bliži našoj planeti u prošlosti nego danas.
Mesec se trenutno nalazi 384.400 kilometara od Zemlje. Ipak, jedna nedavna studija ukazuje na to da je pre oko 3,2 milijarde godina – baš kada su tektonske ploče počele da se pomeraju i mikroorganizmi koji žive u okeanima gutali azot - Mesec bio "samo" 270.000 kilometara daleko od Zemlje, ili na oko 70 odsto od trenutne udaljenosti.
- Zemlja koja se brže rotira skratila je dužinu dana tako da su (u periodu od 24 sata) bila dva izlaska i dva zalaska sunca, a ne samo po jedan kao danas - kaže Tom Julenfeld, geofizičar koji je vodio studiju na Univerzitetu „Fridrih Šiler" u Jeni, u Nemačkoj.
- Ovo je možda smanjilo temperaturnu razliku između dana i noći, a možda i uticalo na biohemiju fotosintetskih organizama.
Međutim, studije poput njegove otkrivaju da ni lunarna recesija nije bila konstantna - ona se vremenom ubrzavala i usporavala. Jedna studija Vanine Lope de Azarević, geologa sa Nacionalnog univerziteta Salta u Argentini, kaže da se pre oko 550-625 miliona godina Mesec povlačio za čak sedam centimetara godišnje.
- Brzina kojom se Mesec udaljavao od Zemlje definitivno se promenila tokom vremena i to će činiti i u budućnosti - kaže Julenfeld. Ipak, tokom većeg dela svoje istorije, Mesec se udaljavao mnogo sporijim tempom nego trenutno.
Čak i pri visokoj trenutnoj brzini povlačenja, malo je verovatno da će Mesec ikada u potpunosti napustiti Zemlju. Jedino što može uticati je propast Sunca, ali će i čovečanstvo verovatno nestati mnogo pre toga.
Čovečanstvo i samo može da igra ulogu u produžavanju dana još malo tako što će smanjiti količinu vode zatvorene u glečerima i ledenim kapama koja se povećava zbog klimatskih promena.
- Led u suštini potiskuje plimu i oseku - kaže Voltam, napominjući da je pre oko 600 do 900 miliona godina, kada se smatra da je naša planeta ušla u ledeno doba poznato kao „Zemlja snežna grudva" (hipoteza koja tvrdi da je Zemlja u jednom periodu bila potpuno prekrivena ledom), i da je tada došlo do dramatičnog usporavanja stope povlačenja Meseca. Uticaj je, međutim, teško predvideti, jer će se nešto od toga suprotstaviti povratnim kopnenim masama dok se težina ledenih pokrivača skida sa njih, i druge komplikacije.
U teoriji, astronauti koji će leteti na Mesec u Nasinom programu „Artemis”, kada se budu osvrnuli na svoju matičnu planetu, moći će da kažu da su otišli dalje od svojih prethodnika iz programa „Apolo” pre 60 godina piše 24sedam
SKINI APLIKACIJU
.png)
