Otac joj je bio inžinjer i visoki činovnik američke železnice.Mejbl je 1901.otišla na studije arheologije u Atinu, gde je upoznala srpskog diplomatu Slavka Grujića za koga se i udala naredne godine.Tokom Balkanskih ratova prikupljala je veliku pomoć za Srbiju.
Pozvala je Mihajla Pupina i američkog predsednika Vudroa Vilsonada da pomognu.U Americi je uspela da prikupi velike priloge, koje jedonosila u Srbiju i predavala ga Crvenom krstu, Beogradskomženskom društvu, Kolu srbskih sestara i drugim ustanovama. Nakon Balkanskih ratova Kolo srbskih sestara je u znak zahvalnosti izabralo Mejbl Grujić za svog počasnog člana.
NE PROPUSTITE
Po izbijanju Prvog svetskog rata pozvala je Nikolaja Velimirovića koji je održao 1915. godine sto dvadeset vatrenih beseda (u isto toliko američkih gradova) i sakupio hiljade dolara pomoći, kao i hiljade dobrovoljaca. Mejbl Grujić osnovala je 1914. godine bolnicu Svetog Jovana, okupila malu grupu dobrovoljnih bolničarki, međukojima je bila i Flora Sands, (iste godine), uputila se sa svojom ekipom u Srbiju. Čim su stigli u Srbiju raspoređeni su u Kragujevac gde su odmah počeli sa radom. Mejbl Grujić bila je, takođe i odvelike pomoći kod organizovanja rada američke misije u Srbiji. I posle Velikog rata nastavila je da pomaže Srbiju.
Zajedničkim naporima Mejbl i Slavko Grujić uspeli su da od Karnegijeve fondacije 1920. godine dobiju 100.000 dolara kako bi se sazidala današnja Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”u Beogradu. U Srbiji je nastavila da živi i nakon muževljeve smrti 1937. god sve do početka Drugog svetskog rata kada se preselila u Njujork.
Umrla je 13. avgusta 1956. godine u Univerzitetskoj bolnici Džordžtaun u Vašingtonu od leukemije.
(Glas javnosti)