MANJE ZAGAĐENJE OKOLINE: Da li Formula 1 ikada može postati zelena?
Autor: Glas javnosti
Četvorostruki svetski šampion Formule 1 Sebastijan Fetel uzdrmao je javnost prošle godine kada je rekao da ga klimatske promene teraju da se zapita o svom poslu.
- Neki stvari su pod mojom kontrolom, a neke nisu. Moja je strast da vozim automobil, volim to i svaki put kada sednem za volan, uživam u tome. Kada izađem iz automobila, naravno, razmišljam i Da li je ovo nešto što bi trebalo da radimo, da putujemo po svetu, trošimo resurse? – rekao je Fetel.
Njegova pitanja nisu bez osnova. Saobraćaj čini oko trećine globalnih emisija i nijedan drugi sport nije više povezan s visokim emisijama u ovom sektoru od Formule 1, ne samo zbog samih automobila, već i zbog kalendara trka koji obuhvata ceo svet, zahtevajući od timova, opreme i navijača putovanje ogromnih razdaljina.
Već 2019. godine, sport je postavio cilj da postigne neto nula-ugljenični otisak do 2030. godine, koristeći 100% održiva goriva do 2026. godine kada će biti uveden novi motor.
Elen Džons, šefica F1 za okolinu, socijalne i upravljačke poslove, kaže da imaju "jedinstvenu platformu" za razvoj tehnoloških rešenja za klimatske promene i inspirisanje međunarodne akcije.
Kako F1 planira da postigne neto nulu i da li su planovi održivi?
Automobili Formule 1 na stazi odgovorni su samo za 0,7% emisija sporta, koje ukupno iznose oko četvrt miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida - otprilike isto koliko su godišnje emisije 55.000 običnih automobila, prema kalkulatoru Američke agencije za zaštitu životne sredine.
Džet-set priroda F1 kalendara, sa više od 20 trka širom pet kontinenata, znači da putovanje i logistika čine dve trećine ekološkog otiska sporta.
Džons kaže da se bave ovim emisijama stalnim pregledom količine opreme koja mora da se preveze, načinima putovanja - poput kamiona sa nižim emisijama - i kalendarom.
Naredne godine, na primer, trka u Abu Dabiju će biti uzastopna sa događajem u Kataru, za razliku od ove godine kada su timovi morali putovati od Las Vegasa.
Ali Bendžamin Stefan, stručnjak za transport u Greenpeace Nemačka, želi da vidi manje trka i regionalizovan kalendar kako bi se ograničilo putovanje avionom.
Napomenuo je da će 2024. godine biti rekordna 24 grand prix takmičenja, u poređenju sa 22 u 2023. i 16 kada je prvi put počeo da gleda kao dete.
- Dok tvrde da žele da postanu ugljenično neutralni, dodaju sve više trka u kalendar - rekao je.
U fokusu održivo gorivo
Ključni deo napora za održivost je razvoj novih goriva koja sintetišu uhvaćene emisije CO2 iz izvora poput otpada iz domaćinstva u gorivo.
Iako automobili i dalje emituju CO2, ideja je da će ove emisije biti jednake količini uzete iz atmosfere kako bi se proizveo benzin - čime on postaje ukupno ugljenično neutralan.
Očekuje se da će ova tehnologija dekarbonizovati transport u širem smislu, jer automobili sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) i dalje dominiraju putevima, a e-goriva mogu da se koriste u njima i transportuju putem postojećih mreža za logistiku fosilnih goriva.
Međutim, kritičari kažu da je proizvodnja e-goriva za ICE vozila skupa i energetski intenzivna, potencijalno zahtevajući pet puta više obnovljive električne energije nego što je potrebno za pokretanje baterijskih električnih vozila, prema članku iz 2021. godine u časopisu Nature Climate Change.
- Iako bi to možda bilo super rešenje za Formulu 1, to nije održivo rešenje za sektor drumskog saobraćaja - rekao je Stefan iz Grinpisa, dodajući da bi sport trebalo da pređe na potpuno električno rešenje.
Biogoorivo od ulja za kuvanje
U međuvremenu, F1 se kladi na nove, održive tehnologije goriva kako bi smanjila svoje emisije logistike.
Alis Asfitel, šefica održivosti Mercedes-AMG Petronas, rekla je da je njen tim smanjio emisije odvoza tereta i generatora za dve trećine tokom evropske sezone koristeći biogorivo proizvedeno od otpadnih proizvoda poput ulja za kuvanje i životinjskih masti.
S obzirom na to da avijacija čini četvrtinu ukupnog ugljeničnog otiska tima, takođe ulažu u održivo gorivo za avijaciju (SAF), koje još uvek nije proizvedeno u velikim količinama.
- Nadamo se da će naša globalna platforma podržati razvoj i rast tržišta SAF-a dok tražimo dalja dugoročna rešenja za smanjenje našeg ekološkog uticaja dok se trkamo - rekla je Asfitel.
Neophodne izmene rasporeda takmičenja
Glavni izazov sa kojim se F1 suočava je da, čak i ako svi ovi planovi i tehnologije budu uspešno implementirani, smanjenja emisija će sport odvesti samo delimično do neto nula emisija.
- Naš fokus je postizanje minimalnog smanjenja od 50% emisija, uz eventualnu kompenzaciju neizbežnih emisija - rekla je Džons iz F1 dodajući da je izjednačavanje emisija druga faza strategije F1 i da pažljivo prate kako se ovo tržište razvija.
Izjednačavanje emisija, na primer, ulaganjem u pošumljavanje kako bi se apsorbovao CO2, je kontroverzna praksa. Smanjenja emisija iz projekata često su teško verifikovana, a kritičari tvrde da se neutralizacija emisija često koristi od strane korporacija kao izgovor za nastavak zagađivanja.
Medlin Or, docentkinja na Univerzitetu u Torontu i istraživačica u oblasti klime i sporta, rekla je da bi potpuno održiva F1 zahtevala značajnije kompromise, poput velikih izmena rasporeda, promena u takmičenju i ograničenja u prodaji suvenira.
Or, koja je radila na projektima održivosti sa timom Formule 1, rekla je da je dosadašnji napredak značajno varirao između timova, ali da bi trebalo zajednički raditi sa organizatorima kako bi se postigao veći napredak u održivosti dok se ostaje konkurentan.
- Moguće je takmičiti se na trkačkoj stazi dok se sarađuje na trci do nule. Ako F1 to može da postigne, bio bi to model za čitav sportski svet – zaključila je.
Glas javnosti/ R07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
