LJUBOMORA KOD KOLEGA : Kako je ispoljavaju muškarci, a kako žene?

Ljubomora i zavist u poslovnom okruženju razlikuju se kod muškaraca i žena, zaključci su studije koju su sproveli istraživači iz Španije, Holandije i Argentine.

Studija je pokazala da u radnom okruženju konkurencija više utiče na žene nego na muškarce. Međutim, rezultati pokazuju i da razne društvene veštine izazivaju ljubomoru i profesionalnu zavist podjednako kod oba pola.

ZNATE LI ŠTA JE TO "SINDROM OTELO"? Nije LJUBOMORA nego još RAZORNIJE osećanje!

Grupa istraživača sa univerziteta u Valensiji, Groningenu (Holandija) i Palermu (Argentina) analizirala je razlike između muškaraca i žena u njihovom načinu osećanja zavisti i ljubomore na poslu. Ispitivan je način na koji osećanja ljubomore (definisane kao „pretnja ili gubitak uspeha u vezi zbog mešanja rivala“) i zavisti (definisane kao „odgovor na drugu, uspešnu osobu koja poseduje veštine ili kvalitete koje [vi] želite utiču na dinamiku radnog mesta.

– Žene, koje reaguju na intraseksualno rivalstvo, odnosno istopolnu konkurenciju, ljubomornije su ako je rivalka privlačnija, i zavidljivije su ako je ona moćnija i dominantnija. Međutim, kada je reč o društvenim veštinama, i muškarci i žene su pokazivali znake ljubomore i zavisti prema pojedincima – izjavila je Rosario Zurriaga, profesorka psihologije na University of Valencia i jedan od autora studije, koja je objavljena u časopisu Revista de Psicología Social. 

Intraseksualno rivalstvo je takmičenje sa drugim osobama istog pola izazvano željom da se dobije i zadrži pristup suprotnom polu. Profesorka Zurriaga je zajedno sa istraživačima na univerzitetima u Groningenu (Holandija) i Palermu (Argentina) analizirala ovu vrstu rivalstva koristeći upitnike za 200 ispitanika na njihovim radnim mestima. Od tih 200 izabrano je njih 114 što je „dovoljno veliki uzorak jer je reč o istraživačkoj studiji“, objasnili su istraživači.

Oko 26 odsto zaposlenih koji su učestvovali u studiji radilo je u administraciji, 21 procenat u sektoru usluga, 30 odsto u obrazovanju, a ostali u zdravstvu i drugim profesijama. Što se tiče pola, uzorak je bio 50 odsto muškaraca i 50 procenata žena, sa prosečnom starošću od 36 godina, i sa 11 godina provedenih u trenutnoj kompaniji.

Ljubomora i zavist – dve proučavane emocije

Tim naučnika razlikovao je dve emocije – ljubomoru i zavist. Ljubomora se javlja kada postoji pretnja ili gubitak uspeha u vezi zbog mešanja rivala i podrazumeva gubitak ili pretnju gubitkom onoga što je neko imao. Zavist je odgovor na drugu osobu koja je uspešnija, poseduje razne veštine ili kvalitete, koje zavidna osoba želi takođe da poseduje. Prema rezultatima studije, intraseksualno rivalstvo generalno izaziva više ljubomore i zavisti kod žena. Međutim, društvene veštine rivala izazivaju emocije i kod muškaraca i kod žena.

– Ovaj rezultat pokazuje važnost socijalnih veština u radnom okruženju – ocenila je profesorka Rosario Zurriaga, istraživač sa University of Valencia.

Izgled je zaista važan kada je u pitanju dobijanje posla

Rezultati studije takođe su istakli važnu ulogu, koju sposobnost izgradnje prijateljskih odnosa igra na radnom mestu – što verovatno nikoga ne iznenađuje. Prethodne studije su pokazale da žene imaju velike koristi kada imaju saveznike na poslu, posebno one na rukovodećim pozicijama, a dobro razvijene društvene veštine pomažu u izgradnji tih odnosa. Međutim, uznemiruje činjenica da žene imaju zamerke na koleginice zbog njihovog izgleda, percipirane „dominacije“ i količine pažnje koju dobijaju od suprotnog pola. I u ovoj studiji su se potvrdili rezultati brojnih studija, koje pokazuju da je izgled zaista važan kada je u pitanju dobijanje posla.

Sprečavanje negativnih efekata koje imaju ljubomora i zavist

– Naše istraživanje ima za cilj da razjasni ulogu emocija kao što su zavist i ljubomora na poslu. Ova osećanja nisu proučavana u radnom kontekstu i mogu da izazovu stres kod radnika i negativno utiču na kvalitet radnog života – ističe profesorka Zurriaga.

Glavna implikacija, koja proizilazi iz ove studije, je da u cilju sprečavanja negativnih efekata ovih osećanja, ona treba da modifikuju aspekte kao što su percepcija pretnje, gubitka ili poređenje sa drugima na poslu.

Glas javnosti/T02S

SKINI APLIKACIJU