KRVAVI OKTOBAR 1941.U KRALJEVU: Pucali doktorki Milevi u čelo kada je tražila da se zaustavi streljanje radnika, zašto je samo Irina preživela maskar?

Tokom krvavog oktobra 1941. u Kraljevu je ubijeno je 2.255 ljudi, uglavnom radnika, među herojski nastradialima bilo je i 29 žena. Doktorka Mileva Karajović, nije bila uhapšena, ali je dobila metak u glavu kada je zatražila da se zaustavi streljanje.

U periodu od 15. do 20. oktobra 1941. godine vojnici Vermahta, tačnije 717. posadne jedinice, streljali su nedužne civile iz Kraljeva.

Prema istraživanju istoričarke Silvije Krejaković,streljano je 2.255 žitelja Kraljeva, uglavnom radnika Železničke radionice i Fabrike aviona. Bilo je, ipak, i drugih žrtava, poput nasumično pohvatanih pojedinaca koji su se, prosto, našli na putu nemačkih jedinica. Sve sa ciljem da se ispuni kvota – 100 civila za jednog ubijenog nemačkog vojnika i 50 za ranjenog.

Premda je najveći broj streljanih bio muškog pola, među njima je bilo i žena. Prema podacima streljano je njih 29.

Prema dostupnim informacijama, najveći broj žena koje su streljane su bile članice ili simpatizerke Komunističke partije. Takođe, neke od njih su uzete kao taoci, jer su članovi njihovih porodica (muževi, braća, očevi, itd) bili u partizanima. Bile su smeštene u zatvoru Komadanture odakle su, najverovatnije, u noći između 15. i 16. oktobra, prebačene u putnički vagon koji se nalazio blizu upravne zgrade, na pomoćnom koloseku.

Ko je bila doktorka Mileva?

Najpoznatija među njima bila je doktorka Mileva Karajović. Ona je rođena u Kragujevcu, ali se tokom studija u Beču upoznaje sa njenim budućim mužem i nakon završetka studija dolaze u Kraljevo. Bila je poznata kao velika dobrotvorka i neko ko pomaže siromašnima. Kada su Nemci otpočeli streljanje, dr Karajović je izašla pred nemačkog čuvara i zatražila da razgovara sa komadantom. Nakon što je uporno insistirala na tome, čuvar je poslao po komadanta, koji je naredio da je dovedu. Upitao je šta želi, a ona mu je odgovorila da je lekar, da je član lekarskog udruženja i organizacije Crveni krst, da poznaje međunarodne propise o postupanju u ratu prema civilnom stanovništvu i da protestuje zbog masovnog zločina čiji je očevidac.

Dr Mileva Karajović tražila je od komadanta mesta, Alfonsa Macioviča, da se odmah prekine sa tim masakrom. Kao odgovor je dobila metak u glavu. Ostale žene su streljane uveče 16. oktobra i prema nekim svedočanstvima, bilo je koškanja između njih i nemačkih vojnika. Međutim, to im nije pomoglo.

Kako je preživela Irina?

Kada je reč o samom mestu streljanja žena postoje različita mišljenja. Većina preživelih je tvrdila da su streljane u hali, dok su drugi tvrdili da se to desilo pored spoljneg zida. Kako bilo, ubijene su bez milosti.

Iako je većina streljana, preživela je Irina Škurenko. Ona je pre rata bila poznata kao članica SKOJ-a i kao takva je uhapšena, međutim imala je sreće da je likom podsećala na sestru jednog od nemačkih vojnika. Nakon što je uhapšena dovedena je kod komadanta mesta na saslušanje. U njegovoj kancelariji video ju je podoficir Karl Templ i tu je uočio sličnost (navodno joj je kasnije pokazao fotografiju sestre sa malim detetom). Uglavnom, Templ je iskoristio mogućnost da spase nekog koga on želi i to je učinio u slučaju Škurenkove.

Takve sreće nije bila Jovanka Jončić koja je bila ranjena u ruku i pravila se mrtva. Uspela je da se izvuče ispod gomile mrtvih tela i da se sakrije u žbunju unutar fabričkog kruga. Pošto je bila iscrpljena obratila se jednom žandarmu molbom da joj pomogne, ali je on, umesto da to učini, pozvao jednog nemačkog vojnika, koji ju je ubio metkom iz revolvera.

Priča streljanih žena se umnogome ne razlikuje od drugih nevinih žrtava. Ona je samo pokazatelj svireposti fašista.

(Glas javnosti/Krug)

SKINI APLIKACIJU