Kada leti uprži sunce i asfalt se topi, mnogi sa uzdahom kažu da bi voleli da se presele u Sjenicu, u Sjenici je prijatnih 20 kad je, recimo, u Beogradu 35 stepeni.
Sjenice se setimo i kada se smrznemo u neko zimsko jutro, pa onda čujemo da je kod nas samo -4 stepena, dok je tamo –14. Zbog izrazito hladnih zima Sjenicu zovu i srpski Sibir. To mesto se zimi ubraja u najhladnija mesta u Evropi.
O fenomenu zvanom Sjenica Nova.rs je razgovarala sa meteorologom Slobodanom Soviljem koji objašnjava zašto je ovaj grad tako hladan, pa temperature budu i desetak stepeni manje od ostatka zemlje.
“U suštini ima dosta faktora koji utiču na tu temperaturu. Prvi faktor je nadmorska visina, Sjenica se nalazi na oko 1.000 metara, a sa visinom temperatura opada“, navodi.
Druga stvar jeste karakteristika podloge.
„Različiti tipovi podloge imaju različit toplotni kapacitet, tj. određena područja se mnogo brže hlade od drugih regiona“, kaže.
I sama pozicija, odnosno okoliš Sjenice je vrlo bitna u svemu.
„Lokalna orografija – okolna brda planine, izloženost sunčevim zracima, ugao pod kojim sunčevi zraci padaju na površinu u velikoj meri oblikuju mikroklimu ili karakteristike određenog lokaliteta, kakav je u ovom slučaju Sjenica. Upravo zbog svega toga to mesto ima nižu temperaturu“, kaže.
Winter wonderland in Western Serbia: Today, the snow keeps falling, covering roads - everything is turning white.
Taj efekat je najizraženiji kada imamo snežni pokrivač, kada nema vetra i kada je noć vedra.
„Tada temperature u tim noćnim i jutarnjim satima mogu značajno da ostupaju od drugih mesta“, kaže Slobodan Sovilj za Nova.rs.
Dodatno je zanimljivo i to što je sjenički kraj poznat i po neobičnim meteorološkim pojavama – grmljavini usred zime usled prodora toplog vazduha sa Mediterana, te po fenomenu isparavanja snega.
Pritom, u gradu Sjenici je 26. januara 1954. godine zabeležena rekordno niska temperatura od -38 Celzijusovih stepeni.