KINEZI SU ČUDO! U najvećoj pustinji pesak pretvaraju u OBRADIVO ZEMLJIŠTE!

Surovi uslovi u Taklimakanu, koji se nalazi duboko unutar autonomnoog regiona Sinđiang Ujgur, neprikladni su za bavljenje poljoprivredom pa se lokalno stanovništvo tradicionalno oslanja na snabdevanje hranom iz drugih provincija.

Da nije zrnaca peska koja ga, nošena vetrom, bockaju po telu, Vang Džisiang bi lako mogao da zaboravi da se bavi poljoprivredom u Taklimakanu, najvećoj pustinji u Kini i jednom od najsušnijih regiona u svetu.

Surovi uslovi u Taklimakanu, koji se nalazi duboko unutar autonomnoog regiona Sinđiang Ujgur, neprikladni su za bavljenje poljoprivredom pa se lokalno stanovništvo tradicionalno oslanja na snabdevanje hranom iz drugih provincija.

Međutim, Vang i njegove kolege sa Univerziteta Čongćing Điaotong žele da preokrenu ovu situaciju. Kako piše Sinhua, koristeći inovativnu tehniku zvanu „pozemljavanje pustinje“ oni pretvaraju neplodni pustinjski pesak u produktivno, obradivo zemljište po pristupačnoj ceni.

Oni su patentirali proces pravljenja smese napravljene od biljne celuloze i peska koja nanošenjem na površinu pustinje, tlu daje svojstva zemljišta – sa istom sposobnošću da zadrži vodu, vazduh i đubrivo.

Smesu su 2013. godine razvili profesor Ji Džiđijian i njegov tim nakon godina istraživanja. Ji je naučnik specijalizovan za mehaniku čestica na univerzitetu u Čongćingu, gradu čija je šumovita okolina veoma različita od pustinjskog pejzaža.

„Svaki put kada sam razmišljao o ovom otkriću koje može da pretvori pesak u zemlju, bio sam toliko ;uzbuđen da nisam mogao da spavam“, rekao je 59-godišnjak, prisećajući se perioda kada je pronalazak prvi put objavljen u javnosti.

Godine 2016. u pustinji Ulan Buh u Unutrašnjoj Mongoliji, peščana parcela duplo veća od fudbalskog terena tretirana je novom metodom i tako pretvorena u plodnu zemlju na kojoj se gaje pirinač, kukuruz, paradajz, lubenice i suncokret.

Naučnik je otkrio da je za probnu parcelu bilo potrebno manje vode, ali je dala veće prinose od neobrađenih parcela.

Nakon toga, tehnologija je testirana na više lokacija korišćenjem eksperimenata sa sadnjom većih razmera. Troškovi primene tretmana bili su između 29.850 juana i 44.776 juana (4.189 do 6.283 američkih dolara) po hektaru, što je u okviru budžeta većine uzgajivača, rekao je Ji.

Ova uspešna ispitivanja omogućila su timu da pridobije sumnjičave i dobije međunarodna priznanja, uključujući ekološku nagradu Earthshot Prize za 2022, koju je uspostavio britanski princ Vilijam za napore u zaštiti i obnavljanju prirode.

Pošto zemlje širom sveta obeležavaju Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše 17. juna, tehnologija pozemljavanja pustinje ponovo je dospela u centar pažnje. Jijeva priča je dobar primer stalnih napora Kine da primeni inovacije kako bi obuzdala širenje pustinje i zaštitila globalnu ekološku sredinu.

Glas javnosti/N01S

SKINI APLIKACIJU