KAKO SU NASTALI I NESTALI SRBI RIMOKATOLICI U DUBROVNIKU: Bili su najugledniji ljudi na primorju svoga doba!
Autor:
Advokat Predrag Savić i istoričar Saša Nedeljković napisali su knjigu „Gospar Mato Gracić: Nastanak i nestanak Srba rimokatolika u Dubrovniku”, koju je objavila „Narodna prosveta”, u kojoj kroz biografiju advokata dr Gracića, prate sudbinu Srba rimokatoličke vere u 19. i prvoj polovini 20. veka.
Knjiga, koju dr Savić za sada promoviše po gradovima Hercegovine i uskoro će u Dubrovniku, opisuje naučno-popularno, za one koji se ne bave istorijom, sudbinu Srba u Dubrovniku i području koje je od davnine pripadalo Dubrovačkoj Republici.
Povod da se napiše ova knjiga je odluka Višeg suda u Beogradu 23. novembra 2015. godine da donese rešenje kojim se rehabilituje advokat Mate Gracić, rođen 1865. i preminuo u Dubrovniku 1944, kome je 1947. zbog „delovanja kao narodnog neprijatelja” Prvi sreski sud za Beograd konfiskovao svu imovinu.
U rešenju Višeg suda iz 2015. kojim je rehabilitovan, utvrđeno je da su odluke iz 1947. ništavne, a tragom tog rešenja otkrivene su malo poznate činjenice o kojima delom svedoči ova knjiga.
Iz knjige saznajemo da je dr Gracić bio Srbin rimokatolik i da je bio vođa i glavni finasijer pokreta Srba rimokatolika i njihovih sportskih, kulturno-umetničkih i političkih organizacija u 19. veku i prvoj polovini 20. veka.
U knjizi je navedeno da je o progonu unuka dr Gracića, uglednog dubrovačkog advokata Miljenka Reljića, kome je Matova ćerka Sunčica bila majka, takođe Srbina rimokatolika, raspravljano i pred Haškim sudom i upravo taj prognani unuk, koji sada živi sa ženom i dvoje dece u Australiji, pokrenuo je postupak rehabilitacije svog dede.
Savić je ukazao da postojanje Srba rimokatolika minimiziraju i pokušavaju da ospore mnogi i među Srbima, koji zastupaju stav da Srbi rimokatolici nisu mogli da budu Srbi, jer nisu pravoslavne vere.
Cela knjiga prati delovanje dr Mate, docnije Matije, od dolaska sa studija prava u Beču pa do smrti i iz nje se vidi da je „gotovo ceo život posvetio jačanju srpskokatoličkog pokreta u Dubrovniku, u to vreme respektabilnog kulturnog i političkog pokreta sa prepoznatljivim nacionalnim, kulturnim utemeljenjima i izuzetne intelektualne snage”.
Savić je u razgovoru za Tanjug konstatovao da je slučaj dr Gracića metafora pomalo zaboravljenih, snažnih, često dramatičnih i tragičnih sudbina rimokatoličkih Srba iz Dubrovnika, „koji su platili visoku cenu svoje ljubavi prema srpstvu”
Savić otkriva da je bilo Srba u Dubrovniku koji su delimično autohtono stanovništvo, a jedan deo bio je pravoslavne vere, pa je usled agresivne rimokatoličke kampanje, kojoj je posebno bilo izloženo dubrovačko zaleđe i cela Bosna i Hercegovina, primilo riokatolicizam.
Kaže da je poznato da je u Dubrovniku dugo vredelo pravilo da stanovnici moraju biti rimokatoličke vere.
Posebno su interesantne opservacije Nikole Milovančeva, istoričara iz LJubljane, koji podseća da su u Primorju Srbi živeli i u vreme Nemanjića, da su bili i na hrvatskim ostrvima, a da su Nemanjići bili vladari Boke i dubrovačkog zaleđa.
On posebno apostrofira činjenicu da se 20-ih godina prošlog veka jedan deo stanovništva ostrva Visa vratio pradedovskoj pravoslavnoj veri i čak sagradio pravoslavnu crkvu, koja je srušena sredinom šezdesetih godina 20. veka na insistiranje Josipa Broza Tita.
Na pitanje kako se Gracić tako obogatio, Savić navodi da je nasledio velike posede zemlje na Mljetu, njegov stric je bio brodovlasnik u Trstu, pa je i to nasledio Matija, koji je kupio dve trećine Lapada i najmanje devet stambenih zgrada.
Zarađivao je i od prodaje i izdavanja nekretnina, kao akcionar parobrodskih prekookeanskih plovidbi, ali i kao bankarski revizor.
Ponešto zarade donosile su Srpska dubrovačka štamparija i srpska glasila Dubrovnik i Srđ, kojima je bio izdavač. Bio je suvlasnik Termoterapije, banje u okolini Dubrovnika. Začetnik je zdravstvenog turizma u Hrvatskoj, a doprineo je uvođenju tramvaja u Dubrovniku.
Mnogo novca donosila je i Elektronska industrija „Signal” iz Beograda, u kojoj je bio većinski vlasnik sa sinom Srđom. U Beogradu je imao nekoliko višespratnica. Sa sestrom Marijom bio je jedan od vodećih akcionara Srpske banke u Zagrebu. Znao je da pravi pare! Pratio je moderne tehnologije i bankarsko-berzanske aktuelnosti, navodi Savić.
Zanimljiv je podatak koji je izneo Savić da je vladika Nikolaj Velimirović u svojoj knjizi „Uspomene iz Boke” viđao Srbe rimokatolike u pravoslavnim crkvama i manastirima, za pevnicama i za velike pravoslavne praznike u pravoslavnim hramovima.
- Mislim, istakao je Savić, da Srbi rimokatolici nisu organizovali proslave srpskih verskih praznika, ali su se trudili da prisustvuju njihovom obeležavanju u Boki i Srbiji.
- Srbi rimokatolici su retko dobijali priznanja od Srbije, mada su zbog srpstva sve žrtvovali počev od visokih funkcija u austrougraskoj administraciji, vlastelinskih i staleških povlastica, razvijenih i unosnih trgovačkih poslova, pa i života. Rizikovali su i hapšenja i progone, kaže Savić.
Navodi da su od posledica torture u dubrovačkom zatvoru zbog pokušaja objavljivanja pesme „Bokeška noć” Uroša Trojanovića, umrli mladi pesnik Trojanović, štampar Antun Pasarić i urednik „Srđa” Antun Fabris.
- Pojedini Srbi rimokatolici dobijali su visoke državne funkcije u Srbiji, poput Matije Bana i Melka Čingrije, koji je bio guverner Narodne banke Jugoslavije, i oni su bili zamajci razvoja i vrhunski kadrovi koji su mnogo više dali Srbiji nego što su dobili. Dosta Srba rimokatolika kao Milan Rešetar, Petar Kolendić, postali su redovni ili dopisni članovi SANU, odgovara Savić na pitanje odnosa Srba rimokatolika s maticom.
Na pitanje šta je u Dubrovniku ostalo od Srba rimokatolika, Savić je kazao da „tamo deluje Srpsko nacionalno vijeće Dubrovnika na čelu sa dr Miloradom Vukanovićem, da imaju oko 500 članova u celoj dubrovačko-neretvanskoj županiji, ali da preovlađuju Srbi pravoslavne vere”.
Navodi da profesor Vukanović izdaje časopis Pomu kao glasilo Vijeća. Prve brojeve Pome napravio je kao gimnizijalac 1902. godine Petar Kolendić, koji je zbog toga kažnjavan od strane školske uprave.
Kada je reč o restituciji imetka porodice Gracić posle rehabilitacije, jer on osim unuka koji ima dvoje dece nema više rodbine, Savić, kao njihov advokat, kazao je da se pri Agenciji za restituciju vodi postupak za povrćaj dve stambene zgrade u Beogradu i vlasništva nad fabrikom „Signal” i da, najverovatnije, sleduje obeštećenje u vidu državnih obveznica.
Od istoričara Nedeljkovića, koji je iz arhivske građe proučavao položaj Srba rimokatolika u dubrovačkom društvu, dobijen je odgovor da su „Srbi Rimokatolici bili i predstavnici plemstva, zemljoposednici i iz dobro situiranih i prebogatih porodica”.
NE PROPUSTITE
- Među njima nije bilo sirotinje. Oni su bili najugledniji i najobrazovaniji ljudi u Dubrovniku i na Primorju. Među njima je bilo više desetina doktora nauka, više desetina pravnika, sudija, advokata… Mnogi od njih su bili pisci, novinari, istoričari i filozofi. U svakom slučaju, u pitanju su najsposobniji ljudi toga doba, koji su mogli da obavljaju bilo koji posao u austrougarskoj monarhiji i širom Evrope, naveo je Nedeljković a prenosi Tanjug.
Zato su Srbi rimokatolici, kako kaže, bili predsednici sudova, guverneri banaka, direktori pomorskih kompanija i banaka, lekari, trgovci…
On je naveo i niz imena plemićkih porodica koje su se deklarisale kao Srbi rimokatoličke vere.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
