Ukoliko kod sebe primećujete tendenciju da imate vrlo antagonistička osećanja prema besu i ljutnji – „Ja se nikada ne ljutim na druge“ – to je znak da svoj bes najverovatnije iskazujete pasivno. Činjenica je da svi imamo agresivna osećanja s vremena na vreme i pokušaj da ih potpuno potisnemo dovodi do pasivno-agresivnog ponašanja. Ukoliko mislite da nemate nikakva iskustva sa ljutnjom ili iritacijom – i ovo je znak da se ova osećanja sublimišu na neki drugi način i oslobađaju kroz druge kanale.
Ukoliko svoj pristup vidite kao potpuno nekonfliktan, a s druge strane ljudi reaguju kao da ste ih uvredili – to je znak pasivne-agresije koju će vaš sagovornik nepogrešivo osetiti i biće frustriran, jer ne možete da otvoreno komunicirate kako se osećate.
Kao što vi lako uočite pasivnu-agresiju kod drugih tako i naša okolina lako može da spazi ove osobine kod vas. Ukoliko vam bliski ljudi često govore da okolišate oko toga kako se osećate i izbegavate da jasno komunicirate svoje potrebe ili vam govore da ste uzrujani kada ste vi ubeđeni da ste potpuno nekonfliktni i smireni – i ovo može biti znak da pokazujete oblike pasivno-agresivnog ponašanja.
Često govorite DA kada mislite NE i obrnuto. Često govorite ono što vam omogućava da izbegnete konflikt po svaku cenu ali ako su reči koje izgovarate u potpunoj suprotnosti sa onim kako se osećate – velika je šansa da će pasovna-agresija samo još više da nastavi da se krčka u vama.
Sarkazam ne znači da pokušavate da skrenete pažnju sa teme ali ako ga najčešće koristite kada ste uzrujani – onda je znak pasivno-agresivnog ponašanja.
Ako osećate frustraciju zato što neko jednostavno ne razume kako se osećate a niste se potrudili ni da pokušate da objasnite svoja osećanja – to je pasivno-agresivno ponašanje. Očekivanje da će nam bliski ljudi pročitati misli na osnovu našeg pasivnog ponašanja je siguran put u lavirint nesporazuma i konflikta.
Glas javnosti/Sensa
45 min