KAKO IZOLACIJA UTIČE NA STARIJE LJUDE : Stručnjaci pojašnjavaju šta je potrebno u poznom dobu
Autor: Glas javnosti
Izolacija i usamljenost, naročito kada su starije osobe u pitanju, mogu da dovedu do većeg rizika od smanjenja moždane funkcije, posebno u onim delovima koji su povezani sa demencijom, navodi se u velikoj novoj studiji.
Održavanje prijateljstava i drugih društvenih veza može biti od vitalnog značaja da nam mozak ostane u dobroj formi kako starimo.
– Društvena izolacija sve je veći problem za starije odrasle osobe. Ovi rezultati sugerišu da pružanje podrške ljudima kako bi im se pomoglo da započnu i održe svoje veze sa drugima može biti od koristi za sprečavanje atrofije mozga i razvoja demencije – navodi se u saopštenju autora studije dr Toshiharu Ninomiya sa Univerziteta Kjušu u Fukuoki, u Japanu.
Izolacija i usamljenost starijih ljudi predmet nove studije
Analizom je bilo obuhvaćeno oko 9.000 odraslih Japanaca bez demencije starosti 65 i više godina. Oko 57 odsto bile su žene, a njihova prosečna starost bila je 73 godine. Svi učesnici su bili podvrgnuti MR skeniranju i obavili su sveobuhvatan zdravstveni pregled.
Dr Ninomiya i saradnici odredili su učestalost društvenih interakcija svake osobe postavljajući jedno pitanje: Koliko često ste u kontaktu sa rođacima ili prijateljima koji ne žive sa vama (npr. sastajete se ili razgovarate sa njima telefonom)? Izbori za odgovor bili su – svaki dan, nekoliko puta nedeljno, nekoliko puta mesečno ili retko.
Objavljeni 12. jula u časopisu Neurology, nalazi su pokazali da je ukupan volumen mozga (zbir sive i bele materije) bio 67,3 odsto među onima koji su imali najmanji kontakt, za razliku od 67,8 odsto u grupi sa najviše kontakata. Oni sa manje društvenih interakcija i veza imali su manji volumen u područjima mozga kao što su hipokampus i amigdala, koji igraju ulogu u pamćenju i pogođeni su demencijom. Autori studije takođe su otkrili da se zapremina lezija bele materije značajno povećala sa ređim društvenim kontaktom – 0,30 procenata u grupi sa najnižom frekvencijom, naspram 0,26 procenata u grupi sa najvećom frekvencijom kontakata. Prethodna istraživanja povezala su lezije bele materije sa većim rizikom od kognitivnih oštećenja, demencije, depresije i moždanog udara.
Depresija može doprineti „začaranom krugu” izolacije
Istraživački tim je primetio da simptomi depresije delimično objašnjavaju odnos između društvene izolacije i zapremine mozga. Ovi simptomi depresije, međutim, činili su samo 15 do 29 procenata povezanosti.
Ipak, dr Howard Fillit, suosnivač i glavni naučni radnik Fondacije za otkrivanje lekova za Alchajmerovu bolest, naglašava da depresija može da podstakne pogoršanje kada je u pitanju izolacija.
– Ljudi koji su društveno izolovani mogu postati depresivni, a početak Alchajmerove bolesti je u 30 do 40 procenata slučajeva povezan sa depresijom. Kognitivni pad tada može dovesti do veće izolacije i depresije i to je – začarani krug – kaže dr Fillit, koji nije bio uključen u studiju.
Kako usamljenost može izazvati fizičko oštećenje
Izolacija može prouzrokovati oštećenje zdravlja koje prevazilazi mozak. Nacionalni savet za starenje upozorava da usamljenost može povećati rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, gojaznosti, oslabljenog imunološkog sistema, anksioznosti i smrti.
Glas javnosti/E klinika
SKINI APLIKACIJU
.png)
