KAD OKO USKRSA ZAMIRIŠE JORGOVAN: Kako se gaji biljka koja simboliše NAJRADOSNIJI hrišćanski PRAZNIK i zašto je VAŽNA ZA ZDRAVLJE
Autor: Glas javnosti
Prema legendi, procvetao je po blagoslovu Bogorodice.
Ukoliko možete da u svojoj glavi prizovete miris cveća, onda je ovaj veoma lako pronaći u sećanju. Aprilski miris jorgovana iz dvorišta ili sa pijačne tezge simbol je proleća u Srbiji, a sama biljka na mnogo načina simbolizuje i Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik.
Gotovo da nema kuće u čijem dvorištu nema ili nije bilo jorgovana starog i nekoliko decenija, a koji nas je kao decu omamljivao najlepšim mirisom na svetu. Intenzivan i jak miris, miris koji se ne zaboravlja čak iako ga dugo niste udahnuli.
Jorgovan ima jedan od najprepoznatljivijih prolećnih cvetova, a naši preci su ga nekada gajili zbog lekovitih svojstava ove biljke. Sigurni smo da ćete uskoro poželeti da posadite jedan u vašoj blizini ili da kupite buket jorgovana na ulici.
Kako se gaji ovo predivno drvo
Jorgovan je biljka koja se lako gaji i koja je veoma izdržljiva, biljak koja će se regenerisati čak i kada je neko uništi, koja će ponovo cvetati i mnogo puta dati veliki broj izdanaka.
Nakon cvetanja jorgovana treba mu odrezati grane, na taj način podstaći ćemo biljku da daje nove i sveže kvalitetne izdanke koji će se formirati tako da na vrhu sadrže dva pupoljka.
Iz njih će se formirati lepi cvetovi krupne stojeće cvasti a ne sitne male savijene cvetove. Orezivanje jorgovana nije neophodno ali će podstaći bogatstvo cvetova.
Jorgovan se može gajiti kao samonikla biljka, ali može se kupiti kvalitetan hibrid jorgovana. U zavisnosti od toga koju formu jorgovana gajite, cvetanje prvih sorti jorgovana može početi već početkom aprila. Takođe, postoje jorgovani koji cvetaju krajem aprila pa čak i do sredine maja.
Za gajenje jorgovana najbolje mu pogoduju sunčana ili polusenovita mesta i dobro propusno i hranjivo zemljište blago alkalne sredine. Ako zemljište sadrži previše azota, jorgovan će slabije cvetati.
Da bi se podstaklo cvetanje, u proleće je potrebno prihraniti biljku đubrivom bogatim fosforom.
Osušene cvetove jorgovana treba redovno uklanjati da bi se sprečilo stvaranje semena, a nakon cvetanja potrebno je ukloniti osušene listove i odrezati suve grane jer se tako podstiče grananje.
Jorgovan se koristi i kao rezano cveće pa ako želite da što duže traje u vazama, režite stabljike koje nisu duže od 40 cm i uklonite sve lišće.
Jorgovan se u vazu stavlja kada je već rascvetan jer će se pupoljci u vodi teško otvoriti. Da bi biljka upila dovoljno vode i duže ostala sveža, pre stavljanja u vazu treba zdrobiti dno peteljke.
Jorgovan je jestiv i zdrav
Osim što je veoma dekorativan, jorogovan spada i u lekovite vrste. Mnogi ljudi veruju kako je jorgovan toksična biljka, ali nijedna naučna analiza nije potvrdila da je on zaista otrovan za ljude. Cvetovi jorgovana su jestivi i mogu se koristiti u kolačima ili koktelima.
Obični jorgovan sadrži minerale i amino-kiseline, a istraživanjima je potvrđeno da listovi i cvetovi tog jorgovana sadrže 15 mikro i makro elemenata, od kojih je najviše zastupljen silicijum.
Jorgovan sadrži i iridoide - najobilnije i najdelotvornije fitonutrijente koje biljka proizvodi za svoju samoodbranu, te druge spojeve poput seskviterpena i flavonoida.
Cvetovi jorgovana mogu se konzumirati sirovi ili prženi. Pomalo su gorkog ukusa i deluju tako da isušuju usnu šupljinu. Smatra se kako konzumacija sirovih cvetova jorgovana može pomoći kod vetrova i zatvora. Cvetovi jorgovana se mogu pržiti tako da se umoče u testo za palačinke i prže u ulju.
Lišće i plodovi jorgovana koriste se kao sredstvo koje uništava i pomaže da se izbace crevni paraziti, kao tonik i sredstvo protiv groznice. Kod posekotina, svraba kože i drugih pojava na koži, može se pripremiti topla ili hladna infuzija od jorgovana.
Od cvetova jorgovana se pravi ulje koje se koristi u parfemima, a od lišća je moguće dobiti zelenu i braon boju, dok se od grančica može dobiti žutonarandžasta boja, piše bastovanka.com.
Veoma je popularan u homeopatiji, a često se koristi za lečenje reumatskih bolesti. Takođe, povoljan je i za lečenje probavnih tegoba, kao što je dijareja.
Kora drveta i kora omotača ljuske semena koristi se za lečenje malarije i to povratne malarije sa simptomima groznice praćene drhtavicom i visokom temperaturom.
Listovi se koriste za lečenje groznice i bolesti usta kod dece, kongestije jetre (navala krvi u meko tkivo), tegobe probavnog sistema kao što su creva (slaba probava i pražnjenje creva, dijareja), kod tegoba disajnih organa (kašalj, bronhitis), kod povišene temperature tela, kamena u bubregu, visokog krvnog pritiska.
Legenda o jorgovanu
Prema legendi, kada su razapeli Hrista, Presveta Bogorodica je skrušena bolom i obnevidela od plača hodala bez cilja, ne znajući kuda ide. Hodajući pod teretom bola, sela je da se odmori ispod jednog drveta prepunog lišća, ali bez cvetova. Umorna je zaspala, a tada je sa drveta polako počelo da pada lišće i nežno pokrivalo Presvetu Bogorodicu da je ugreje.
Kada se Presveta probudila, bilo joj je toplo. Videla je lišće po sebi. Pogledala je drvo iznad nje, bilo je potpuno bez lišća. Zato joj nije bilo hladno. Blagoslovila je drvo:
"Budi blagosloveno i mirišljavo zauvek"
U trenutku se drvo ispunilo zelenim listovima i prvi put je procvetalo mirisnim cvetovima. I tako sve do dana današnjeg. Tu negde oko Vaskrsa.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
