I životinje imaju svoju kulturu i modu i svoje ’ influensere’
Autor:
Naučnici širom sveta su, prateći ponašanja stanovnika u Nacionalnim parkovima i zoološkim vrtovima primetili da i životinje imaju svoju kulturu i modu koju kada neka jedinka uvede i druge je oponašaju, slično ljudima koji prate određene modne trendove i uticajne ljude, odnosno, kako to moderno zovemo – influensere.
Takva ’influenserka’ među životinjama je, recimo, Julia - 18-godišnja ženska šimpanza iz rezervata prirode u Zambiji, koja je imala neki svoj stil da u jedno, ili u oba uha ubacuje duge, čvrste vlati trave i sa tim modnim dodatkom se šetala po ceo dan. Ostale šimpanze iz tog rezervata prirode Chimfunshi bile su bukvalno očarane i počele su da je oponašaju, objavio je Njujork Tajms ( The New York Times).
Prvo se tom modnom majmunskom trendu priključio njen sin, pa najbliži prijatelji, zatim njen dečko, da bi na kraju osam od desetočlane grupe šimpanza, počelo svakodnevno da ušuškava travu u svoje uši, a sve su snimale skrivene kamere u okviru Nacionalnog parka.
NE PROPUSTITE
'Bilo je dovoljno smešno to gledati“, rekao je Edvin van Leven (Edwin van Leeuwen) sa Univerziteta u Antverpenu, koji proučava kulturu životinja. Iznova i iznova su pokušavali, ali bezuspešno i stalno su se tresli, jer nije baš prijatan osećaj da stavite vlat čvršće trave duboko u uho da bi mogao tako da stoji i da ne ispada dok se krećete, objasnio je doktor van Leven. 'Ali kada su šimpanze savladale pravu tehniku, često su je ponavljale - ponosno i gotovo na ritualni način - igrajući se ušuškanim vlatima trave kako bi bili sigurni da su dovoljno impresionirali druge članove zajednice.
Šimpanza Julia je, na žalost, umrla pre više od dve godine, ali njena navika da zabada travu u uši, koja se rodila spontano da bi se među šimpanzama širila kroz njenu ’društvenu mrežu’, veoma je slična tome kako se među ljudima šire različiti modni trendovi.
Kultura nije samo odlika ljudskog roda - mnogo je veća i sveobuhvatnija od nas
Кultura se nekada i najčešće prepotentno smatrala patentiranom osobinom ljudi, pošto imamo razvijenu umetnost, nauku, muziku, kupovinu i kontakte na društvenim mrežama, dok smo smatrali da životinje imaju samo instinkte i čvrsto ukorenjene reakcije.
Ovakvo njihovo ponašanje, međutim, samo je jedan od mnogih iznenađujućih primera životinjske kulture koje su naučnici nedavno otkrili, potvrđujući time da je kultura mnogo veća i sveobuhvatnija od nas, kao ljudske populacije. Tome u prilog govori i svaki novootkriveni primer životinjske duhovitosti, ili hirovitosti.
’Ako kulturu definišemo kao skup ponašanja koje grupa deli i prenosi unutar te grupe kroz socijalno učenje, tada tvrdimo da je ona široko rasprostranjena i u životinjskom carstvu, rekao jeEndrju Vajten (Andrew Whiten) psiholog i neurolog sa Univerziteta Sent Endrjuz (St. Andrews) u Škotskoj. Vidimo je tako na primerima od primata do kitova, od ptica do riba, a sada je nalazimo čak i kod insekata', dodao je on.
Čak i kitovi imitiraju i uče jedni od drugih
Još 1980. godine jedan grbavi kit je otkrio da se, kada je snažno pljesne repom po površini vode, male ribe okupljaju u čvrsto formiranu formaciju koju je mnogo lakše uhvatiti i progutati. Prema naučnicima, ova poboljšana tehnika lova brzo se proširila u društvenim grupama grbavih kitova i nju trenutno upotrebljava u lovu više od 600 kitova ove vrste.
Neke razlike u grupama životinja iste vrste imaju smisla samo ako ih posmatramo kroz prizmu kulture. Tako su Liran Samunion sa Univerziteta Harvard i njene kolege posmatrale dve susedne grupe bonobo šimpanzi u Кongu. Teritorije dve susedne grupe ovih primata preklapale su se u velikoj meri i grupe su se često sastajale, mešale, pregledale su jedni drugima krzno i zajedno tražile hranu.
Ali postojala je jedna značajna razlika među njima. Jednom ili dva puta mesečno, bonobo dopunjuju svoju vegetarijansku ishranu mesom. I kada god ove dve grupe šimpanzi postanu mesojedi, love različit plen.
Jedna grupa se fokusira na jednu vrstu veverica, sličnih južnoafričkim, dok druga lovi male grebenaste antilope. 'Bez obzira gde se nalaze, čak i ako su dve grupe zajedno, one zadržavaju tu sklonost', rekla je dr Samunion. ’Кada lov započne, oni slede grupne tradicije i svaka grupa lovi svoju odabranu vrstu životinja, predočila je naučnica.
Prema njenom mišljenju, specijalizovanje za različit plen može da posluži ili smanjenju konkurencije među susedima, ili jačanju identiteta grupe. 'Svi volimo da pripadamo grupi i ovaj osećaj ima drevno poreklo', dodala je ona.
I primer iz jednog češkog zoološkog vrta u gradu Plzenju mogao bi da posluži za reklamu nekih poznatih brendova, predlaže Glas Javnosti. Osoblje tog zoološkog vrta je, naime, pripremilo posebnu poslasticu za grupu šimpanzi dajući im u plastičnim bocama borovnice. To bobičasto voće su sakupila deca iz jednog prigradskog kampa u blizini zoo vrta tokom svog izleta na brdo Krkavec. Majmuni su i tu pokazali visoki stepen inteligencije, pošto su boce sami otvorili odvrtanjem čepova i pojedli su sav sadržaj, do poslednje bobice, objavili su češki mediji.
(Glas Javnosti)
SKINI APLIKACIJU
