Greška jedne žene koja je u kuhinji „smućkala“ korektor

Bette Nesmith Graham (1944–1980) bila je sekretarica, izumiteljka, majka i preduzetnica, čija upornost i kreativnost su doveli do stvaranja jednog od najpoznatijih kancelarijskih potrošnih materijala – Liquid Paper.

Njena priča počinje ne velikom vizijom, nego frustracijom zbog tipičnog problema: greške pri kucanju.

Rođena kao Bette Clair McMurray 1924. u Dalasu, Texas, Bette je kao mlada žena ostala sama da se stara o sinu nakon razvoda. Radila je kao sekretarica u banci Texas Bank & Trust, gde su električne pisaće mašine počele da se koriste umesto klasičnih. 

Negde tamo u ranim ’50-im, Bette je primetila da umetnici i slikari jednostavno prefarbaju greške i pomislila je: zašto ne uraditi isto u kancelariji?

U svojoj kuhinji napravila je mešavinu tempera boje na vodenoj osnovi, prilagodila boju papiru u banci i nanela je četkicom preko grešaka. Koristila je blender koji je inače bio za kuhinju, prazne bočice od laka za nokte, čak i boce od kečapa ili senfa za pakovanja. Kompaniju je nazvala „Mistake out company“.

Gubitak posla i pokretanje biznisa

Dok je razvijala svoj izum, Bette je radila i u banci, ali njen izum je rastao „u senkama“. Jednog dana, međutim, slučajnost, greška, promenila je sve: potpisala je dokument koristeći ime svoje kompanije „Mistake Out Company“ umesto imena banke na papiru banke. Dobila je otkaz.

Iako je to bio težak trenutak, to ju je oslobodilo – od tog momenta, Bette je mogla u potpunosti da se posveti izgradnji sopstvenog posla.

Rast i uspeh Liquid Paper-a

Nakon otpuštanja, Bette je počela da prodaje svoj proizvod drugim sekretaricama u kancelarijama i radila je noću i vikendima, praveći bočice u kuhinji i garaži. U 1957. godini je prodajni volum bolji približno 100 bočica mesečno. Magazin The Office je objavio članak o proizvodu, što je izazvalo veliki porast narudžbina – jedna od prvih velikih porudžbina bila je od kompanije General Electric.

Godine 1958. proizvod je preimenovan iz Mistake Out u Liquid Paper, i tada je aplicirala za zaštitni žig (trademark).

Tokom 1960-ih kompanija raste, seli proizvodnju, zapošljava sve više ljudi. Bette se 1962. udaje za Roberta Grahama, koji ulazi u poslovanje. Godine 1968. kompanija prodaje preko milion bočica godišnje. U 1975. podiže sedište kompanije u Dalasu od 35.000 kvadratnih stopa. Produkt se prodaje u desetinama zemalja, a neto dobit iznosi oko 1,5 miliona dolara u toj godini.

Više od pronalazača

Bette je bila više od pronalazača – bila je vizionarka u načinu na koji je vodila posao. Osnivačica je u kompanijskom prostoru imala biblioteke, vrtiće za decu zaposlenih, kreditnu zadrugu i programe stipendija i obrazovanja za zaposlene. Verovanje u Christian Science je uticalo na njene stavove o poštenju, ravnopravnosti i kvalitetu.

Godine 1979, posle decenija rada, inovacija i rasta, Bette Nesmith Graham prodaje Liquid Paper kompaniji Gillette za oko 47,5 miliona dolara.

Umrla sledeće godine, 1980. u 56 godini, ali iza sebe ostavlja važan legat.

Priča o Bette Nesmith Graham je inspirativna jer pokazuje da čak i „greška“ ili nezadovoljstvo malim problemom može dovesti do globalnog rešenja ako postoji kreativnost, istrajnost i vera u svoj rad. Njena ideja u početku je bila samo način da se pokrije tipfeler, ali se razvila u imperiju od milion bočica i promenila način na koji kancelarijski rad funkcioniše. Liquid Paper je možda proizvod koji mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo, ali iza njega stoji priča o ženi koja je pretvorila svakodnevnu frustraciju u transformativni izum.

Glas javnosti /B11S