Iz holandskog muzeja kažu da je njihovim arheolozima zabranjeno da vrše iskopavanja na ključnom egipatskom lokalitetu zbog izložbe koja istražuje uticaj starog Egipta na crne muzičare.
Nadležni u nacionalnom muzeju antikviteta u Lajdenu saopštili su da su ih egipatske vlasti optužile za „falsifikovanje istorije“, jer su crni umetnici iz Sjedinjenih Američkih Država prikazani kao drevni Egipćani, pa se, recimo, Bijonse i Rijana mogu videti kao kraljica Nefertiti, reper Nasa kao faraon Tutankamon, a Edi Marfi kao faraon Ramzes.
Argument su nazvali „neosnovanim“ i izrazili razočaranje zbog zabrane.
Egipatski zvaničnici se još nisu oglasili.
Prošlog meseca, egipatski mediji su izvestili da je izložba razbesnela lokalnog stručnjaka za antikvitete, koji je rekao da „ona podržava afrocentričnu teoriju“.
Događaj je podstakao poslanika da pita vladu šta zvaničnici rade da bi se „suprotstavili izobličenju egipatske civilizacije“.
Iz muzeja su rekli da su od otvaranja izložbe dobili komentare preko društvenih mreža koji su bili „rasističke ili uvredljive prirode“.
Spor je usledio samo nekoliko nedelja pošto su egipatske vlasti osudile novu dokumentarnu Netfliksovu seriju koja prikazuje kraljicu Kleopatru kao crnu Afrikanku.
Iz Ministarstva za antikvitete instistiraju da je Kleopatra imala „helenističke (grčke) crte“, kao i „svetlu kožu“.
Izložba Kemet – Egipat u hip hopu, džezu, soulu i fanku u Narodnom muzeju antikviteta treba da prikaže kako su Drevni Egipat i Nubija „neosporan izvor inspiracije za muzičare afričkog porekla više od 70 godina“.
Umetnici su prihvatili motive iz drevne kulture „kao simbole otpora, osnaživanja i duhovnog isceljenja“, navodi se.
Izložba sadrži fotografije i muzičke spotove koji prikazuju Bijonse i Rijanu kao kraljicu Nefertiti; modernu Nasovu skulpturu zasnovanu na čuvenoj zlatnoj maski kralja Tutankamona; nekoliko kostima San Ra inspirisanih Egiptom i pesme Nine Simon, Fele Kutija, Erike Badu i Lorin Hil.
Izložba razmatra i šta su naučna istraživanja otkrila o drevnom Egiptu i Nubiji i govori o tome kako su oni proučavani iz evrocentrične i afrocentrične perspektive.
Iz muzeja su u saopštenju naveli da su razočarani što su u nedavnom mejlu od visokog egipatskog zvaničnika za antikvitete obavešteni da njihovim arheolozima više nije dozvoljeno da vrše iskopavanja na nekropoli Sakara, u blizini Kaira posle skoro 50 godina rada tamo.
„Egipatske vlasti imaju svako pravo da ukinu dozvolu za iskopavanje, na kraju krajeva, to je njihova zemlja i njihovo nasleđe. Međutim, muzej smatra da je osnovni argument ove odluke netačan.“
„Egipatske vlasti zaključuju da je naša trenutna izložba… o ‘falsifikovanju’ istorije drevnog Egipta. Ovaj politički argument se koristi da izrazi nezadovoljstvo izložbom i da zabrani naša iskopavanja“, navodi se u saopštenju.
Muzej je izrazio iznenađenje i zbog toga što su argument izneli „ljudi koji zapravo nisu ni videli izložbu“.
Glas javnosti/D01S
38 min