Drevni ljudi su uzgajali i trgovali prvim psima

Međutim, analiza lobanja više od 600 drevnih i modernih pasa i vukova sugeriše da je veliki deo raznolikosti koju vidimo kod današnjih pasa nastao pre više hiljada godina.

Ova analiza, zajedno sa studijom genoma drevnih pasa iz centralne i istočne Evroazije, daje informacije o poreklu pasa, ali bez pouzdanih odgovora na pitanja kad, gde ili zašto su prvi put domestikovani.

„Psi su, od samog početka svog odnosa sa ljudima, veoma važan deo ljudskih kultura i društava“, kaže Karli Ejmin, bioarheolog sa Eksiterskog univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Izrazit oblik lobanje

Jedan od izazova za naučnike koji proučavaju poreklo domaćih pasa jeste da može biti teško utvrditi da li fosili, naročito veoma stari iz poslednjeg ledenog doba, pripadaju psima ili vukovima.

Kako bi rešili ovaj problem, bioarheolozi sa francuskog Univerziteta CNRS u Monpeljeu i Eksiterskog univerziteta uporedili su trodimenzionalne snimke lobanja 643 psa i vuka iz poslednjih 50.000 godina.

Analiza je identifikovala poseban oblik pseće lobanje — skraćenu njušku i prošireno lice, u poređenju sa vukovima — što je prvi put viđeno kod fosila starih skoro 11.000 godina iz severozapadne Rusije.

Raniji rad je pokazao da genomi ovih primeraka takođe liče na genome domaćih pasa. Nedugo zatim, kod pasa povezanih sa kasnim lovcima-sakupljačima i ranim poljoprivrednim populacijama, došlo je do „eksplozije“ u raznovrsnosti oblika i veličina lobanja, što obuhvata više od polovine diverziteta današnjih rasa.

„Često pretpostavljamo da je raznolikost pasa nastala od viktorijanskog perioda u poslednja dva veka. Međutim, otkrili smo da je od početka postojala ogromna raznolikost, mnogo veća nego što smo očekivali“, kažu istraživači. Ekstremni oblici lobanja, kao što su ravna lica koja se vide kod mopsa i buldoga, nisu pronađeni u arheološkim podacima i morali su nastati kasnije.

Razlog za ovaj rani diverzitet pasa nije jasan. Može biti reč o ranim naporima u uzgoju, pošto su ljudi pokušavali da prilagode pse potrebama različitih populacija, kao što su lov, bezbednost ili čak druženje.

Povezana porekla

Druga studija sugeriše da su drevne ljudske grupe cenile karakteristične osobine svojih pasa. Istraživači su sekvencirali genome 17 pasa, pronađene u Istočnoj Aziji i Centralnoj Evroaziji, iz poslednjih 10.000 godina, i uporedili ih sa ranije objavljenim genomima iz ovog perioda.

Pojavio se obrazac kad su istraživači analizirali genome pasa pored podataka o drevnim ljudima: različita ljudska porekla su često bila povezana sa regionalno posebnim populacijama pasa.

U mnogim slučajevima postoje znaci da su ljudske populacije prilikom kretanja vodile svoje pse sa sobom. Na primer, loza od drevnih ljudi koji su živeli na severoistoku Sibira često je povezana sa arktičkim psima — čije poreklo nastavlja da živi u haskijima i psima za vuču sanki.

Za druge grupe, čini se da postoji razilaženje između porekla pasa i ljudi, što je mogući znak rane trgovine psima sa korisnim osobinama. Psi sa arktičkim poreklom su bili naročito rasprostranjeni, povezani sa lovcima-sakupljačima u evroazijskoj stepi, a kasnije sa ljudima na jugu Kine koji su radili sa bronzom.

Istraživači se pitaju da li ova rana trgovina psima seže još dalje u prošlost do perioda pre kraja poslednjeg ledenog doba, pre 11.700 godina. Genomske studije sugerišu da su glavne loze pasa počele da se razilaze pre oko 20.000 godina.

Međutim, pronalaženje autentičnih fosila pasa iz ovog perioda pokazalo se kao teško: takvi ostaci su retki i obično nepotpuni. Nijedna od 17 analiziranih pleistocenskih lobanja nije pokazivala znake domestikacije.

Verovatno su te rane pseće lobanje bile vrlo slične lobanjama vukova, pa bi istraživači koji tragaju za ostacima prvih domaćih pasa trebalo da obrate pažnju na druge karakteristike, kao što su donje vilice ili na DNK iz fragmentarnih ostataka, kažu istraživači. Veoma rani pas mora izgledati veoma slično vuku.

Glas javnosti T02S