Detalji iz života NAŠIH KNJIŽEVNIKA: OBUĆARSKI DANI Miloša Crnjanskog i ŠKOLSKI DANI Branka Ćopića

Postoje brojne zanimljive činjenice o našoj književnosti i piscima o kojima nemamo često priliku da čitamo. Od izgnanstva, preko školskih muka pa sve do ličnih tragedija naših velikana.

• Miloš Crnjanski je Drugi svetski rat i godine nakon njega proveo u izgnanstvu u Londonu. Živeo je sa suprugom na tuđoj zemlji i radio razne poslove. Bio je knjigovođa u jednoj obućarskoj radnji i raznosio knjige, dok se njegova supruga Vida bavila šnajderskim poslovima. Šila je lutke i haljine za robnu kuću Herods. Proveli su 25 godina u izgnanstvu. Vida je sve vreme smirivala piščevu naprasitu narav, a poznata je i njena rečenica –'Ja šijem da biste vi pisali, jedna vaša rečenica više vredi od 100 mojih lutaka’ 

 Branko Ćopić

Pisac je dva puta bio izbačen iz škole. Gimnaziju je završio u Bihaću,  a učiteljsku školu je pohađao u Sarajevu, Karlovcu i Banjaluci. U četvrtom razredu Učiteljske škole u Banjaluci, izbačen je zbog čitanja napredne literature. Nakon toga je upisao učiteljsku školu u Sarajevu iz koje je takođe izbačen. Na kraju ,školu je završio u Karlovcu, gde je prešao uz pomoć nekih profesora. U Beogradu je završio folozofiju i pedagogiju. Jedna od zabluda koja se vezuje za ime pisca jeste da most u Beogradu nosi ime po njemu. Brankov most u stvari nosi ime po Branku Radičeviću, postoji čak i legenda po kojoj je i sam Ćopić dobio ime po Radičeviću.  

• Zbirka pesama ’Đulići uveoci’ Jovana Jovanovića Zmaja posvećena piščevoj preminuloj deci i supruzi.

Život čika Jove Zmaja obeležile su velike tragedije, sahranio je petoro dece i suprugu. Sin Mirko umro je kada je imao tri godine, ćerka Tijana sa tri meseca, sin Sava nedelju dana nakon rođenja, četvrto dete Jug, umro je na rođenju. Nakon svih ovih bolnih gubitaka, piščeva žena Ruža, umrla je nedugo pošto je rodila peto dete, Smilju. Pisac je ostao sam da brine o malenoj devojčici koja je živela samo dve godine. Iako je bio lekar Zmaj nije mogao svoju porodicu da spase od tuberkuloze za koju u to vreme nije bilo leka. Jovan Jovanović je nakon svih tragičnih događaja, svojoj porodici posvetio zbirku pesama ’Đulići uveoci’ u kojoj je opisao svu bol koju je proživeo njihovim odlaskom. Kasnije je uređivao časopise za decu ’Neven’ i ’Kolarac’. On je ujedno i prvi srpski književnik čija su dela objavljena u Americi, zahvaljujući Nikoli Tesli koji je preveo Jovina dela smatrajući ga za najvećeg srpskog pesnika

• Ivo Andrić nije dobio Nobelovu nagradu za delo ’Na Drini ćuprija’

   Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, za ’epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje’, odnosno Andrić je nagradu dobio za čitav književni opus i doprinos književnosti, a ne kako se uobičajeno veruje za delo 'Na Drini ćuprija'. U obrazloženju Nobelovog komiteta koji je Andriću dodelio nagradu, pominju se i druga njegova dela, posle romana ’Na Drini ćuprija’, a to su ’Travnička hronika’, ’Gospođica’ i ’Prokleta avlija’. Besedom ’O priči i pričanju’, Andrić se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Malo je poznato da je Andrić novčanu nagradu od milion dolara, dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade, poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.

(Glas javnosti)   

SKINI APLIKACIJU