DANAS SLAVIMO TUCINDAN: Dan kada ne bi valjalo tući decu
Autor: Glas javnosti
Pravoslavne hrišćanske crkve i njihovi vernici, koji se drže starog julijanskog kalendara, 7. januara proslavljaju Božić, dan rođenja Isusa Hrista i najradosniji hrišćanski praznik.
Pripreme za svetkovinu počinju 28.novembra, šestonedeljnim Božićnim postom. Kod Srba kao narodni predbožićni praznici obeležavaju se Detinjci, Materice, Oci i Tucindan, dok se Badnji dan smatra neodvojivim delom Božića.
Na Tucindan, 5. januara, u selima se obično priprema božićna pečenica, vrši se uređenje i veliko spremanje domaćinstva za predstojeće praznovanje. Domaćica takođe priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, a menja i slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami razastrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu niti se za obedovanje postavlja pribor za jelo. Takođe, za večerom domaćin treba biti okrenut ka istoku. Isto tako na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, a to je i dan kada se vraćaju dugovi da porodica ne bi bila dužna do sledećeg Božića.
Ovaj dan je nazvan po tome što se prase ili jagnje, u zavisnosti od običaja, koje će se naći na prazničnoj trpezi, ne sme odmah zaklati, već se mora prvo utući (onesvestiti). Na glavu buduće pečenice stavi se grudva soli u platnenoj vrećici, a onda se snažnim zamahom s maljem ili ušicama sekire udari po soli i glavi. Pečenica bi trebalo da je bela, bez belega i telesnog nedostatka. Svinjče ili ovca ubijaju se ranije do podneva, a na mestu gde će biti žrtvovani prethodno se položi slama. Peče se sutradan i na Badnje veče unosi u kuću.
Veruje se da žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu. U nekim krajevima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, da to zrnevlje posluži kao lek za domaće životinje.
U pečenicu ponegde stavljaju jabuku ili dunju,radi dobrog zdravlja i čuvaju je za lek. lsto tako njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se smatra da je za njih vezana duša žrtvovane životinje. A kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja (19. januara), da se ne bi svinje ili ovce rasturile. U narodu postoji verovanje da utroba pečenice pripremljene na Tucindan ima lekovita svojstva i da je valja stavljati na bolna mesta.
U nekim krajevima kažu da na Tucindan ne valja tući decu da preko godine ne bi bila bolešljiva, dok u drugima simbolično ispraše mališane po turu da bi bili poslušni naredne godine. Ovog dana ni deca ne treba da se međusobno potuku, a ako i dođe do neke čarke odmah se moraju izmiriti.
Za razliku od zapadnih hrišćana, koji su Božić proslavili 25. decembra, kod pravoslavnih Srba postoji tradicija da kokoška, guska, patka ili ćurka, nikako ne smeju biti na božićnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe. Tamo gde se kuva u supi, prethodno se odbace glava i noge.
BONUS VIDEO Ekskluzivna priča o Teslinom oružju koje vojska krije, a prži mozak...
SKINI APLIKACIJU
