DA LI JE MOGUĆE? Zašto se NE VENČAVA u CRKVI u TOKU POSTA

Šta je potrebno od dokumenata? Da li je bitna razlika u godinama? Može li se više puta venčati u crkvi? Sve su ovo pitanja koja muče zaljubljene parove.

Sveta Tajna braka je jedno od sedam Svetih Tajni Pravoslavne Crkve. Vrši se samo jednom nad istim supružnicima. Sveta tajna braka se vrši u određena vremena propisana zakonom Crkve. Može da se obavi u vreme predviđenom za post uz blagoslov Episkopa. Takvo venčanje, u toku četiri velika posta u toku godine, mora da bude bez veselja i uz posnu trpezu.

Zavetovanje na vernost i ljubav pred Bogom, jedan je od najsvetijih činova u pravoslavnom hrišćanstvu. To nije samo izgovaranje “da” već sjedinjenje dvoje ljudi za čitav život! 



Da bi stupili u brak, mladenci moraju biti različitog pola (muškarac i žena) i izraziti slobodnu volju da se venčaju. Uobičajeno je da obave predbračni ispit kako bi se ispitalo da li uspunjavaju uslove za sklapanje braka po kanonima crkve i da li ima nekih smetnji. Svešteniku iz mladine parohije prilažu se crkvene krštenice mladenaca i kumova, kao i potvrda o mladoženjinom slobodnom bračnom stanju. Nakon izvršenog predbračnog ispita mladenci dobijaju potvrdu, zapisnik, koji predaju parohijskom svešteniku mladoženje. Predbračni ispit trebalo bi da bude obavljen  tri nedelje pre venčanja, kako bi sveštenik mogao na tri nedeljne liturgije da oglasi želju mladenaca za sklapanjem braka.



Iako ćete se oko datuma venčanja dogovoriti sa sveštenikom,  prema pravilima Srpske pravoslavne crkve, postoje određeni dani kada sklapanje braka nije dozvoljeno. To je tokom trajanja posta, sredom, petkom, na Vaskrs, Božić, Krstovdan 18.  januara, Usekovanje 11.  septembra i na Krstovdan 27. septembra. 

Prema pravilu Srpske pravoslavne crkve, obred venčanja bi trebalo obaviti u toku prepodneva, jer se tada sunce rađa i podiže. Međutim, moderna vremena su popustila stroge crkvene propise, pa je sveti čin moguće obaviti i popodne. 



Sveti obred u hramu

Čin venčanja obavlja sveštenik parohije kojoj pripada mladoženja. Mlada i mladoženja treba da donesu četiri sveće za kumove, burme, belo platno, čašu ili pehar i crno vino. 

Mladenci u pratnji kumova odlaze pred dveri na oltaru gde se vrši obručenje. U toku ovog čina, kumovi nose sveće koje su simbol nevinosti i čistote. Budući supružnici zatim stavljaju burme kao zavet vernosti dat pred Bogom i odlaze u centralni deo hrama gde se obavlja sveta tajna venčanja. Rukuju se, a zatim im sveštenik veže ruke belim platnom, što predstavlja simbol neraskidive zajednice- slogu, poštovanje, pomaganje, vernost i ljubav. 



Supružnicima se na venčanju stavljaju venci, tj.krune na glavu, kao blagoslov crkve za zajednički život, a vino koje ispijaju iz zajedničke čaše simboliše Isusov čin pretvaranja vode u vino. Nakon toga mladenci naprave tri kruga oko stola, u slavu Svete Trojice, što je simbol večne veze supružnika, poše 24 sedam.