Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung prvi je definisao "senku" kao psihološki koncept. Reč je o psihološkom fenomenu, tokom kojeg pokušavamo da izbacimo iz vlastite ličnosti (odbacujemo, ne prepoznajemo i potiskujemo) određene njene aspekte koji se tumače kao negativni. Ponekad to radimo sa delovima naše ličnosti koji nam se ne sviđaju, a drugi put zato što ih društvo odbacuje. Ovi aspekti uključuju agresivne impulse, situacije povezane sa tabuima, iskustva stida, strahove, iracionalne želje.
Guranjem u nesvesno, sve navedeno ne nestaje, naravno, već se s vremena na vreme pojavljuje u našim reakcijama, karakteristično kroz reči i utiče na naše ponašanje.
Kada čovek deluje iz senke javlja se sledećih 7 obrazaca ponašanja:
1. Sklonost oštrom osuđivanju drugih ljudi, posebno ako takci sudove deluju impulsivno.
2. Kada projektujemo sopstvene nesigurnosti (kao slabosti) na druge
3. Nestrpljivo, brze i impulsivne reakcije u odnosima sa podređenima
4. Često igranje uloge žrtve u mnogim životnim situacijama
5. Kada se ne biraju sredstva kako bi se postigli ciljevi.
6. Pristrasni smo i puni predrasuda, ali ih nismo ni svesni.
7. Kompleks savršenstva, kada uvek i u svemu sebi pripisujemo neverovatne moći
Glas javnosti/Sensa