ČITANJE PRED SPAVANJE : Šest razloga kako knjiga stimuliše pred san

Čitanje je najbolja gimnastika za naš mozak, tvrde psiholozi, a u to možemo i da se uverimo ako pogledamo oko sebe. Svi stariji ljudi koji su i dalje vispreni, „brzog“ mozga, širokog vokabulara i dobre energije – i dalje čitaju knjige.

Većina populacije danas nedovoljno spava ili ima nekvalitetan san. Razlozi za to su brojni, a situacija slična bez obzira na meridijan. Tempo života uzima danak civilizovanom svetu. Imamo sve manje vremena za neke obične stvari, opuštanje, uživanje. Značajan deo vremena uzimaju nam elektronski aparati, čije korišćenje nam je neophodno za brojne stvari koje je nemoguće obaviti drugačije, u poslu ili u privatnom ili porodičnom okruženju.

Zato stručnjaci apeluju da svaki ritual ili navika koji mogu da nam pomognu da se što više opustimo, naspavamo i relaksiramo, negujemo. Možda ćete se iznenaditi koliko toga dobrog za naše psihofizičko zdravlje može da učini čitanje pre spavanja, odnosno odlazak u krevet sa knjigom.

PSIHOTERAPIJA BAUK ILI STVARNA POMOĆ : Koja pitanja ne treba postavljati psihologu

Veza između lošeg sna i gledanja u ekran ne može biti očiglednija. Televizori, laptopovi, telefoni, displeji različitih uređaja – sve su to ekrani koji imaju uticaj na naš psihofizički status. Studije su nedvosmisleno pokazale da gledanje u ekrane do 1,5 sat pre spavanja smanjuje prirodni nivo melatonina koji naše telo proizvodi. Melatonin je hormon neophodan za normalan proces uspavljivanja i sna.

S druge strane, obične knjige, novije ili potpuno stare, mogu biti siguran beg od svetala tehnologije. Bez obzira što i čitanjem knjiga naprežemo oči, mehanizmi uticaja na naš mozak su potpuno drugačiji u odnosu na čitanje sa ekrana. Ako nema ekrana, napetost će se smanjiti i naše telo će mirnije utonuti u san.

Čitanje knjiga, kažu istraživanja, smanjuje stres čak do 68 odsto, efikasnije od ispijanja čaja ili slušanja muzike. Aktivira nam se mašta, sposobnost vuzuelizacije, mogućnost zamišljanja nekih drugih svetova. Ta vrsta „lutanja“ je često veoma opuštajuća. Izbor literature, odnosno žanra ili pisca koga volimo, opustiće nas još više i pospešiti lučenje hormona zadovoljstva.

Čitanje je aktivnost, koja mozak angažuje bez aktivne fizičke stimulacije. Čitanje u ležećem položaju polako će opuštati i telo i um. Tako ćemo i mozak i telo umiriti i pomoći im da lakše utonu u snove. Ovaj način poboljšava kvalitet sna jer u njega uplovljavamo prirodno, umesto „na silu“, vaštački. Ako ovako zaspimo, budićemo se odmorniji.

Većina ljudi ima probleme sa uspavljivanjem i snom zbog stresa i anksioznosti. Kada čitamo pred spavanje, osetićemo kako se opuštamo. Jednostavno, knjige nas vode u neki paralelni svet koji će nam pomoći da se izmestimo iz svog, uglavnom vrlo stresnog, sa mnogo problema koje rešavamo na ovaj ili onaj način. Čitanje pomaže da prekinemo taj ciklus osećanja, koji nas iznutra podseća da su mnoge nevolje tu. To itekako utiče na mogućnost da se isključimo i zaspimo.

Određena grupa neurona koje je medicina povezala sa empatijom, aktivira se, kažu naučnici, i kada čitamo. Jedna studija sugeriše korelaciju između ovih neurona i čitanja, pa su rezultati čitanje stavili u fokus kao jedan od načina da razvijemo i osećamo više empatije. ‌Druga studija je pronašla osnove za naučno dokazivanje kako se čitaoci zapravo stavljaju u uloge protagonista dela koja čitaju. Štaviše, studija je pokazala koliko duboka može biti ova veza, u smislu identifikacije, povezanosti, empatije za ono što se junacima knjiga dešava.

Studija iz 2013. o efektima čitanja na mozak otkrila je da čitanje poboljšava sposobnost mozga da se bolje „konektuje“ i razume svet iz knjiga, ali i onaj oko nas. Uz to, kod čitalaca podstiče kritičko razmišljanje, što je jedna od značajnijih kratkoročnih koristi čitanja. ‌Potrebno je, kažu naučnici, sprovesti više studija o dugoročnim efektima čitanja na mozak. Međutim, oni takođe kažu i da se ne može poreći da nas čitanje izlaže novim načinima razmišljanja, omogućava da sagledamo nove perspektive i izaziva da razumemo koncepte sa kojima se inače ne bismo susreli. Podstiče kreativnost, kao i mentralnu agilnost.

Prosečna preporuka je da odrasle osobe čitaju najmanje dvadeset minuta uveče, pre spavanja, ali i da ne preteruju. Naravno, mnogo toga zavisi od stanja čoveka, stadijuma umora, psihofizičkog statusa. Kako god, čitanje knjiga pred spavanje je svakako bolji način od većine drugih za opuštanja tela i uma pred „padanje“ u san. Samo imajte knjigu blizu kreveta. I da, ostavite telefon u drugoj prostoriji pre odlaska u spavaću sobu piše E klinika

SKINI APLIKACIJU