Bizarne navike dvorjana na Versaju: 'NJEGOVO VELIČANSTVO SMRDI POPUT DIVLJE ŽIVOTINJE!' Kralj koji se okupao dva puta u životu...

Luj XIV jedna je od onih istorijskih ličnosti o čijim smo podvizima često imali prilike da slušamo, čak i da učimo u školama. Ono o čemu se manje priča, jeste privatni život ovih ljudi i njihove navike od kojih su neke u najmanju ruku čudne, a za današnje vreme zasigurno i neprihvatljive.

Luj XIV je vladar iz dinastije Burbona, koji je na presto došao sa nepunih pet godina 1643. gpdine. U njegovo ime vladala je njegova majka Ana Austrijska, koja je najveći deo vlasti predala kardinalu Mazarenu.

Luj XIV je vlast preuzeo 1661. Godine. Njegova vladavina poznata je kao najduža u evropskoj istoriji i trajala je čitave 72 godine.

Čuvena priča o neprijatnom mirisu Luja XIV, ima zanimljivu pozadinu. Naime, lekari su Luja posavetovali da se što ređe kupa da ne bi ugrozio zdravlje. Prema nekim podacima, Luj XIV se okupao samo dva puta tokom celog života.

Naime, prvi put se okupao sa sedam godina, a noge je oprao dve godine pre toga. A kako je tvrdio, zdravstveno stanje mu se pogoršalo nakon toga, te je odlučio da se više ne kupa.

Spavao je u velikom krevetu sa baldahinom, a njegovom smradu svedočile su pored njegove ljubavnice i sluge i lekari koji su Luja zaticali u sobi.

Jedan ruski ambasador je zapisao – Njegovo veličanstvo Luj XIV smrdi poput divlje životinje-

Poznato je da je tadašnja aristokratija često menjala kupanje za trljanje eteričnim uljima i parfemima, što je kako su svedoci opisivali, situaciju  pravilo još gorom.

Muškarci su nosili vrećice sa mirisnim biljem između slojeva odeće, dok su žene neprijatan miris kamuflirale mirisnim puderima.

Zadah iz usta Kralja Sunca pokušali su da otklone oblacima teških parfema. Kralj je često mačevao, trčao, jahao, ali jedina higijena bila je suva. Vremenom se tada proširio običaj menjanja donjeg veša i više puta dnevno ako treba.

Smatrali su u to vreme da je dovoljno što odeća upija znoj, a ceo Pariz je imao dva javna kupališta.

Nakon Lujeve smrti, njegov naslednik je izdao zapovest da se svake nedelje sa hodnika kraljevskog dvora u Versaju uklone fekalije i ostale telesne izlučevine.

Brojni izvori navode da je u to vreme Versaj bio mesto puno neprijatnih mirisa. Pripadnici aristokratije koja se okupljala na dvoru su obavljali nuždu po hodnicima i ćoškovima. To je stvaralo užasan smrad posebno tokom vrelih letnjih dana.

Krajem 18. veka knjige sa savetima kako da se održava higijena postajale su sve češće.

Slično održavanje (ne)higijene praktikovala je i španska kraljica Izabela I, koja se okupala samo kada se rodila i na dan kada se udala.

U tom periodu se verovalo da se putem kupanja prenose mnoge bolesti kroz pore na koži. Jedno istraživanje iz XVI veka opisuje kako kupanje zagreva telo, ali slabi organizam i proširuje pore i na taj način stvara rizik od raznih bolesti, pa čak i smrti.

Higijena se kod pripadnika nižih klasa u jednom momentu svela na umivanje, ispiranje usta i pranje ruku.

Umivanje se jako retko praktikovalo jer je bilo rasprostranjeno verovanje da voda u kontaku s očima slabi vid i prouzrokuje kataraktu. S druge strane, pripadnici viših klasa kupali su se oko pet puta godišnje.

(Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU