BILJNI VIRUSI I NJIHOV UTICAJ NA LJUDE: Naučnici otkrivaju pravu istinu
Autor: Glas javnosti
Biljni virusi su veoma rasprostranjeni u biljkama širom sveta, uključujući povrće i voće, i predstavljaju ozbiljnu pretnju za gajene biljaka i poljoprivrednu proizvodnju.
Virus mozaika duvana (TMV) obično se navodi kao prvi otkriveni virus.
Trenutno se smatra da fitovirusi inficiraju samo biljke i stoga biljni virusi ne mogu izazvati bolest kod ljudi. U daljem tekstu pokreće se nekoliko pitanja i tvrdnji, delova naučnog istraživanja koje je sproveo National Center for Biotechnology Information.
Neki biljni i životinjski virusi jesu blisko povezani, ljudi su znatno izloženi biljnim virusima, a biljni virusi mogu ući u ćelije i tela sisara i biti prirodno prisutni kod sisara, uključujući i ljude.
Virusi su obavezni intracelularni paraziti koji su sposobni da inficiraju eukariote, bakterije i arheje, kao i druge viruse.
Postoje velike razlike između biljnih i životinjskih virusa u pogledu mehanizama koje koriste da uđu u ćelije i da se potom razmnožavaju od ćelije do ćelije prenosi Telegraf
Specifične interakcije su implicirane između životinjskih virusa i ćelijskih receptora pre ulaska virusa u ćeliju endocitozom ili fuzijom, dok se izlazak virusa iz ćelije dešava lizom ćelije ili pupoljkom.
Nasuprot tome, fitovirusi moraju da prođu kroz čvrsti ćelijski zid biljke koji se sastoji uglavnom od celuloze i pektina, a fitovirusi mogu da uđu u biljne ćelije putem povreda ćelija epiderme koje nanose insekti koji se hrane ili prodiru u biljke, ali i preko zaraženog semena ili kroz poljoprivrednu praksu.
Ovi prethodni nalazi postavljaju pitanje da li neki virusi biljaka/insekata mogu dalje preći granicu u životinjski svet da bi ušli i replicirali se u kičmenjacima.
U stvari, s obzirom na filogenetsku udaljenost između biljaka s jedne strane i insekata ili sisara uključujući ljude s druge strane, čini se da je isto toliko složeno da virusi pređu barijeru carstva od biljaka do insekata, koliko i od biljaka do bilo kog sisara.
Životinje i ljudi koji jedu voće i lisnato povrće izloženi su fitovirusima. Dakle, biljni virusi su najverovatnije veoma rasprostranjeni u divljim i kultivisanim biljkama, uključujući voće i povrće. Na primer, otkriveno je da oko 60 odsto biljaka u geografskoj oblasti Kostarike (koja obuhvata ukupno 7000 biljnih vrsta) ima biljne viruse. TMV (virus mozaika duvana) može da inficira više od 150 biljaka uključujući paradajz, papriku i krastavce.
Tombusvirus je važan patogen paradajza i drugih biljaka, a primećeno je da dostiže koncentraciju od približno 200 miligrama po kilogramu zaraženog lišća. Ovaj virus može ostati zarazan uprkos tome što je zamrznut nekoliko godina, a njegova tačka termalne inaktivacije je 80–90 °C .
Neki fitovirusi su takođe prisutni u prehrambenim proizvodima, virus blage pegavosti paprike (PMMoV) nalazi se u 57 odsto od 28 prehrambenih artikala na bazi paprike i pokazalo se da je PMMoV u ovim namirnicama još uvek u stanju da izazove infekciju biljaka. Na primer, otkriveno je do 107 virusnih kopija/mL u tabasko sosu. Stoga se može očekivati da se biljni virusi mogu naći u ljudskom fecesu.
Ljudi takođe mogu biti izloženi biljnim virusima putem uzimanja biljnih lekova. U nekim zemljama Azije i podsaharske Afrike, 80 odsto stanovništva koristi tradicionalnu medicinu za primarnu zdravstvenu zaštitu, pri čemu je tradicionalna medicina najčešće korišćeno lečenje biljem.
Pušenje je još jedan faktor rizika za izlaganje biljnim virusima, TMV je prisutan i stabilan u dimljenom duvanu i otporan na proizvodne procese.
Biljni virusi se takođe otkrivaju u životnoj sredini, uključujući zemljište, vodu i oblake.
Značajno saznanje jeste da su ljudi izloženo biljnim virusima nekoliko hiljada godina, i to podržava paradigmu da su ovi virusi bezbedni za ljude.
SKINI APLIKACIJU
.png)
