BAKTERIJE IZ SLANE MOČVARE POMAŽU U POLJOPRIVREDI: Mikrobi bi mogli vinovu lozu da zaštite od klimatskih promena

Ekstremne vremenske prilike, poput talasa vrućine, prete vinovoj lozi, grožđu i vinskoj industriji, ali bi mikrobi mogli da pomognu da se biljke prilagode novim uslovima.

Činilo se da će vinogradi propasti kada je vreli talas pogodio Portugal. Temperature su tokom dana rasle na užarenih 42ºC. Međutim, sve vinove loze se nisu ponašale jednako, neke su imale "tajno oružje".

Naučnici su izveli eksperiment u uslovima laboratorije koji su oponašali stanje na jugu Evrope. Neke vinove loze su tretirali posebnim koktelom bakterija iz malo verovatnog izvora: španske slane močvare. Dok su sve loze bile zalivane, bile su izložene visokim temperaturama.

Ideja je da biljke koje rastu u ovim slanim močvarama, moraju biti sposobne da se nose sa teškim uslovima. Žoao Kaheiras, doktorski kandidat iz nauke o moru i životnoj sredini na Univerzitetu u Lisabonu, izjavio je da biljke u uslovima močvare mogu da izdrže stresove kao što su: salinitet, toplota, zagađenje, teški metali.

Mikrobi koji su povezani sa biljkama su evoluirali kako bi uspeli u takvom okruženju i mogu imati zaštitini učinak na biljke. Tim je analizirao listove, propuštajući kroz njih jaka svetla kako bi se pokazala struktura ćelija, što je otkrilo da su vinove loze tretirane drugom bakterijskom kolekcijom jedva pod uticajem vrućine.

- Očekivali bi oštećenja na ćelijskim zidovima biljke nakon izloženosti visokim temperaturma - kaže Kaheiras i dodaje da bi za te vinove loze vrlo malo takvih oštećenja je bilo vidljivo.

Utvrđeno je da su biljke čije je korenje bilo izloženo jednoj grupi bakterija neočekivano dobro prošle, nisu uvenule ili razvile promenjeno lišće. Jedva da su pokazivale znakove toplotnog stresa u svojim ćelijama. Za njih je izgledalo da se toplotni talas nije desio. Ovo otkriće bi moglo da pomogne proizvođačima vina da zaštite svoju vinovu lozu od sve jačih i promenljivih vremenskih uslova uzrokovanih klimatskom krizom.

Toplotni stres može učiniti da grožđe koje se koristi u proizvodnji vina postane neugodno gorko, što rezultira neuravnoteženim vinima. Takođe, može doći do propadanja vinograda. Nove tehnologije sekvenciranja DNK su omogućile naučnicima da detaljno analiziraju morske mikrobe, kako bi mogli da identifikuju koji bi mogli imati svojstva koja podstiču rast biljaka.

Kaheiras dodaje da on i njegove kolege već rade na alternativnim metodama primene bakterija, od stavljanja u granule koje se mogu dodati u zemljište do manipulacije s vinovom lozom.

Poslednji korak će biti osigurati da je vino pitko i da mikrobi ne izazivaju nikakve neželjene promene u kiselosti ili nivou šećera, koje bi ugrozile ukus grožđa i vina od njega, prenosi M01S.