BADNJAK, KOVRTANJ I MAĐIJE: Ovako su stari Srbi slavili pravoslavnu Novu godinu
Autor: Glas javnosti
U narodu se pravoslavna Nova godina još zove Mladi ili Mali Božić, a nekad i Vasiljevdan. Stari Srbi ovaj praznik su proslavljali na različite i specifične načine.
Na Badnji dan u Boki Kotorskoj su pripremali badnjake, pa polovinu nalože uoči Božića, a polovinu na veče Vasiljevdana, odnosno Malog Božića. Uopšte, kod zapadnih Srba ostatci Božićnog badnjaka su se nalagali uoči Nove godine, ali tragova ovog običaja ima i u drugim krajevima.
Na Kosovu se na Novu godinu ponovo palio kraj badnjaka koji je preostao od Badnje večeri, dok se u Temniću ostavljao komad od kog su se za Novu godinu pravili drveni krstići koji su stavljani na kućnu strehu, u košaru, u posejanu pšenicu ili vinograd. I dan danas se održao običaj da se za srpsku Novu godinu jede glava, a ponegde i plećka od pečenice, dok se negde do ovog dana čuvalo i pola česnice, božićna slama i sveća.
U zapadnoj Bosni, Baniji i Kordunu božićnu su slamu iznosili na gumno, gde se na Novu godinu obavljao običaj mađijskog vršenja, prenosi Sputnjik. U tu svrhu spremao se još na Božić kolač — kovrtanj ili kovrtač, u sredini šupalj i prema obodu išaran „urezima“, i to od istog testa od kojeg i česnica, i sa istom pažnjom kao i česnica.
Pored uloge koju je imao u mađijskom vršenju, kovrtanj su stavljali volu dešnjaku na rog, pa se gatalo kakva će biti letina prema tome na koju stranu kolač padne. Kovrtanj je morao da okusi svaki ukućanin, a pre svanuća kovrtanj se morao dati i svoj stoci. Ostataka i tragova mađijskog vršenja bilo je i u drugim krajevima.
U okolini Maglaja na Mali Božić, pre sunca, iznosili su slamu na gumno, pa bi decu proterali po slami. Na Kosovu se verovalo da se na dan Svetog Vasilija kote mečke i „zbog toga im svaka kuća pravi kolomboćne barenice za povojnicu“. Barenice meću deci po parče u čanak, „a ona sa tom barenicom trče na guvno kod stožera, te je tu pojedu, što znači da će se žito lako gruvati pri vršidbi“. Barenica, u stvari, odgovara česnici, jer u nju meću „male šljivove grančice i po jednu paru, namenjenu na svaku vrstu stoke, pčela i na zdravlje ljudi, pa gledaju šta će ko od kućne čeljadi naći“.
U Vojvodini se nije svuda mesila česnica, dok je u Temniću i Levču ovo bio glavni običaj, a zvali su je još i gruvanica. Pored česnice, Srbi graničari su mesili i vasilicu koju su jeli i na pravoslavnu Novu godinu. U užicu, vasiljica se na Novu godinu pravila od projinog brašna, a u Homolju pržili mali pšenični kolači i delili deci iz kuće za pokoj mrtvih. Novogodišnji kolač se u nekim krajevima sreće i pod nazivom "maslenica".
BONUS VIDEO: SRBIN OTKRIVA KOJE SU TO METODE U OBRAČUNU SA LJUDIMA
SKINI APLIKACIJU
.png)
