ADMIRAL EMIL GEPRAT! Čovek koji je delima zaslužio da ga Srbi na ramenima nose od železničke stanice do Slavije! (GALERIJA)
Autor:
Poznato je da su srpski vojnici, ali i narod, uvek voleli svoje vojskovođe. Ono što malo ko zna je da je postojao jedan francuski admiral koji je srpski narod voleo kao svoj, a i srpski narod mi je uzvratio istom merom. Ovo je priča o admiralu Emilu Gepratu.
Svi znamo za ostrva Krf i Vido, kao što i svi znamo za za srpsko vojničko groblje "Zejtinlik". Malo nas zna za Bizertu i za srpsko vojničko groblje u Menzel Burgibi. Tu počinje ova naša priča o admiralu Gepratu.
Vše od 60.000 Srba tokom Prvog svetskog rata boravilo u logorima i bolnicama na severu Afrike. Više od 3.000 se nikada odatle nije vratilo, a mrtvih bi bilo i više da Srbima pomoć nije pružio admiral Emil Geprat koji je bio komandant Francuske vojske u Tunisu i gradonačelnik istoimenog grada.
On je postupio suprotno naređenju Vrhovne komande Francuske vojske i odlučio da srpske vojnike, izmučene mnogobrojnim naporima i prelaskom Albanije, smesti u gradu Bizerti a ne u vrelini Saharske pustinje. Ta njegova odluka spasila je živote hiljadama, a možda i desetinama hiljada srpskih vojnika.
Kada su prvi brodovi sa srpskim vojnicima stigli u Tunis admiral se uverio da su vojnici iscrpljeni, bolesni i u lošem stanju. Prvo što je odlučio bilo je da sledovanje hleba za srpske vojnike ne bude, kao za francuske, 600 grama već jedan kilogram. Kada je saznao da je plan da se vojnici smeste u šatore na vrelom pesku Sahare, odbio je to uz reči:
"To je nemoguće, moraju se bar za prvo vreme metnuti pod krov,"
Srpski vojnici i oficiri najviše su ga cenili zbog njegovog odnosa prema njima. Ljudi koji su prošli kroz nadljudske napore i muke i kojima je otadžbina bila okupirana počeli su da gube samopouzdanje i veru u konačnu pobedu. Admiral ih je bodrio uvek i na svakom koraku, a čuven je i njegov govor koji je održao prilikom prvog susreta kada su brodovi sa srpskom vojskom uplovili u luku Bizerta.
Tom prilikom je, između ostalog, rekao i ovo:
"Pozdravljam u vama oficire koji ste vodili vojsku kojoj se ceo svet divi. Pozdravljam u vama vojnike koji ste umeli sa toliko hrabrosti, oduševljenja i požrtvovanja da se lavovski borite protiv deset puta jačeg neprijatelja, pozdravljam u vama ljude..."
Ostala su danas zapisana mnoga svedočanstva njegovog ljudskog, očinskog i viteškog postupanja prema Srbima od prvog susreta sa njima.
Gotovo svakodnevno je Admiral Geprat obilazio logor Lazuaz i bolnice u kojima su bili smešteni srpski vojnici, on se uvek kod komandi, a posebno kod lekarskog osoblja, starao da svaki srpski vojnik dobije sve potrebe i potpunu negu.
Kada bi ponekada vozeći se svojim automobilom kroz Bizertu, spazio nekog srpskog vojnika, admiral bi obavezno zaustavio automobil i sa tim vojnikom barem na kratko popričao.
Interesantno je da se srpskim vojnicima uvek obraćao na srpskom jeziku rečima:
“Pomoz Bog, braćo Srbi! Da li vam šta treba?”
Koliku je pažnju posvećivao stanju srpskih vojnika najbolje potvrđuje iz tih dana uvrežena uzrečica koja ga je, kao sinonim njegove ličnosti i kao svojevrsna kritika i ljubomora pretpostavljenih komandi, pratila:
“Admiral Geprat i njegovi Srbi!”
NE PROPUSTITE
Ostaće zauvek upamćen događaj koji se desio prilikom iskrcavanja jednog od transporta srpskih vojnika u Bizertu. Među srpskim vojnicima našla se i žena, koju su neprijateljski vojnici silovali. Stideći se nekako toga, srpski vojnici pokušali su svojim telima da je zaklone, da je sakriju. Stvorila se gužva. Bila je prljava, vašljiva i pocepana pa su namirisane gospođe iz Bizerte ustuknule pred takvim prizorom. Admiral Geprat je prišao da vidi šta se dešava i obratio se oficiru koji je komandovao strojem:
"Zašto krijete ovu ženu?"
Oficir je diskretno odgovorio:
"Ona sada nosi u utrobi dete neprijateljskog vojnika.”
Na te reči admiral razmaknu vojnike, priđe joj galantno i stade pred tom ženom u stav mirno. Zatim se duboko pokloni, otpasa svoj paradni mač i položi ga pred noge žene, poljubi joj ruku i reče:
"Dobro došli, gospođo".
Tako je ovaj plemeniti čovek odao poštu tragediji jedne žene i jednog naroda iz koga je ponikla.
Za sve što je činio, srpski vojnici su na admirala izlili svu svoju ljubav, prozvavši ga "Srpska majka".
Tu ljubav iskazali su simbolično i veličanstvenom paradom koju su organizovali u čast njegovog odlaska iz Bizerte.
Kao izraz zahvalnosti, admiralu Gepratu dodeljen je Orden Belog orla sa mačevima prvog reda, najveće srpsko odlikovanje posle Karađorđeve zvezde.
Vojska i narod su svoju zahvalnost Admiralu Gepratu iskazali na najbolji način prilikom njegove posete Beogradu 25. februara 1931. godine uz gromoglasne ovacije "Živela Francuska!" na svojim ramenima nosili su ga od Glavne železničke stanice do Slavije gde je bila predviđena glavna svečanost.
Mnogo je zaista Francuza koje su Srbi iskreno voleli, ali je jedan koga su obožavali - Admiral Emil Geprat.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
